Datasets:
Dataset Viewer
text
stringlengths 0
21.4k
| mean_ocr
float64 0.31
0.9
⌀ | std_ocr
float64 0.05
0.36
⌀ | title
stringclasses 14
values | date
stringdate 1868-01-07 00:00:00
1919-12-30 00:00:00
| language
listlengths 1
1
⌀ | item_iiif_url
stringlengths 221
241
| multi_language
bool 1
class | issue_uri
stringlengths 73
73
| id
stringlengths 76
78
| image
imagewidth (px) 629
828
| download_status
stringclasses 1
value | download_retries
int64 0
0
| download_url
stringlengths 221
241
|
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
720 BaMO OHe, Koin 33oynoxpe6jfcaBaiT oohob 6 Hame cBeTe XpHmhaH- ene Bepe, na no npHMepy Hauier CnacHTejBa a hm KajKeMO : Othč OnpOCTH h iV1 z. h ć B0 4T0 TKOpATB ! Ob& KBO XpHmhaH- cko pacnoaoaceibe noKa3ye HeacHO hcbhho fleTH&CKO cpn,e Hcny- H>eHO ayxoM Xphctobhm , 3Čor Tora iyhe 6jtaaceHe penn cbot CnacHTea>a: TaKOBHx ie u,apcTBO He6ecno, y kom he u,apcTBy jkhbhth 6ecKOHaHHO. OsaKBO ie XpHUihaHCKO pacnojoaceibe BeHHTH noTOK , Koin Hanaia, oacnb ^aBa h bo/jh n,ejio HOBeian- ctbo y HacToiehv h 6y^yhy cpehy, 3aT0 Tpeoa, fla ra hchhmo h c30b0m h fleaom ytbp^yiemo. Bpaho, caymaiMO r .iac hcthhc h ynpaBa.aiMO ce no cBeTJOCTH, a He no MpaKy ^yflCKe CTpacTH. HacToiaTea&H h ,pKBe 6HpaiTe h oocTaBJ&aiTe: flapoBirre, 3HauaiHe, 6eaa- 3JieHe, 6oro6oia3J&HBe cMHpeHe, yneHe, o6pa30BaHe, h peB- HOCHe HponoBeflHHKe caoBa 6oacHier, Koin 6 h CBecpflHo Ha- cToiaBaan, fla ce ^pyuiTBO XpiiiuhaHCKO H3Befle Ha npaBH nyT, Te #a ce THMe u,e. i B Hauier CnacHTejsa nocTiirHe. Eia- ctiipn npKBe bh HMaTe nocjia ca yHyTapn>ocTH HOBenaioM, — c flyxoM H>eroBHM, a Tai ce /jyx He Moace pa3BHTH h ycaBp- uihth 6e3 ^e^a onuiTer /3jxa — Bora. Bor ie hctohiihk CBaKor 6aara, Koie ce n,pnH ofl hctot hctohhhka, ajH Koid to 6.iaro aceau, Tai Tpe6a fla ie h >era ^ocToiaH ii Ha H>era HaaiiK, Kao uito caM Bor o tom roBopu: „ BH ahtž cbath riko j3z cb/atz TocnoA^ Korz bjujz." Bor ce Ha3HB.T>e OTu,eM, a bh ce aeroBH HacToiaTejtH 30- BeTe Oth,ii, ^aKae pa^HTe Kao otu,h ca noBepeiiHM BaM flyuiaMa, fla hx iipn ^pyaciiTe k ieflHoi CBeToi h HCTHHoi mhc.ih h tako npeTCTaBHTe Bory 11 CMe^o peKHeTe: ,,Ce a3z w a ^ th , ra?Ke aui A^A e Eorz," a Bor ja hm peKiie: „T^kobh^z e i^apcTBie h CHoe." Amhh. ^ C^o6o/ia xpHni!iaHCKa. IIpo3yaceH >e. HapaBCTBena cao^o^a caBecTH, nocae anocTOJCKor 306a, h y Teopnin h y npakthnii none Maao no Maao fla ce orpaHH- •laBa, na ce Ha noczeTKy 11 3aBC3a y MpTBaiKe 3aBeac ^&aie.
| 0.574867
| 0.221073
|
Pastir
|
1868-11-20
| null | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761923
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761923/$10
|
success
| 0
| |||
Бр. 12. — СТАРМЛАДИ — Стр. 91. глади! Благајнпк је дакле крао. Отпочео је красти од првог дана, и једног дана кад смо га после две године дапа ухватили, ја, Лаза Милошев и Љуба Стефановић, да је украо 10.000 круна — ми смо га онда по- звали да одмах новац врати а Марковић, књнговођа да то у књигама негде утутне, па ма морао пред 3.000 додати још једну цифру. Један љуоопитни члан Машице (ван да није једаи од два Луке): А што онда тог кућевног лопова нисте дали затворити, него сте га задржали и даље да краде. Љука ЈоциИ: Како сте затворили јед- ног сиротог послужитеља, који је проне- верио 100. круна — т. ј. мислим оног си- ромаха, који је због тога 3 месеца био за- творен, а не мислим господин послужитеља Душана, којег ви не смете да затворите и ако тај поштењаковић, којп је са 25 фор. плате, стекао 100.000 круна — и дан дањи није пријавио, Матици да он није још шта- лу илатио коју је Манојловић у његовом дворишту назидао а од ње направио кућу. Лаза Милошев, названи „Кајафа": Па, господо, ми смо се држали пословице, која лепо каже: Мале лопове вешају аве- лике пуштају. Ако смо оног сиротог по- служитеља, који се запио, те попио 100 круна матичиног новца дали осудити на 3 месеца, нисмо ваљда могли благајника који је украо био 10.000 круна — са по- служитељем у један ранг узети, на против ми смо то за част сматрали те њему и даље визите правили, јер нам је не само његово друштво, него и његова кеса по- требна била. 0 том вас може уверити мој мили покојник и жртва „ трговачко удру- жење" — и нека моја писма. 0 тога и др- жим да баш с тога што смо ми тог ло пова и после ухваћене крађе и даље задр- жали — да ми нисмо одговорни и да нпје право да ми за даљу крађу одговарамо, него би најпоштеније било да то српски народ плати, што рекао брат Ћирић! Либерали: Тако је. Нек народ плати! Народ је марва, шта зна он! Председник: На реду је избор чи- новника! Један Хомогени-. Ја држим господо, да они који су за крађу знали, па су ту тајну од скупштине умели сачувати да треба да се за „главне" бирају. Даље пред- лажем да послужитеља који је толико го- дина веран био бирамо за председника, а један бивши калфа да води књиге, а други калфпца прима новац, а могли би Мило- шевог, који је такођер бивши калфа иза- брати за потпредседника н онда је друштво округло, могли би „еснафско друштво - ' створити. Један иодреиаш : Ја предлажем .Љубо- мира Апића, за председника. Један глас: Ја предлажем нашег ува- женог мајстор бербера Перу. Један Карловчанин : А ја предлажем Тилдику! Један либерал: Боље онда нек оста- ну стари! Сви либерали: Тако је, живели стари! Лако ћемо за по милијона — ту је народ! Води он о нама бригу, неће он чиновнике матичине оставити на улици. — (Бајагн чиновници из Матице нису у стању друга места са својом спремом наћи — осим улпце!) Гласови: Живео Манојловпћ, живео Марковић! (Депутација одлази пред суд, и тражп од пстражног судије да Манојловића про- гласи за лудог и да им га преда. И сад молим вас замислите себп овакав свршетак. Манојловића износе на руке депутирци, поса|јују га у аутомобим, развију заставу на којој једино број 460.000 стоји, а који чврсто у руци држи цукер Лаза, а др. Ма- музиИ као шофер управља аутомобилом и таман они после посете у Манојловићевом винограду пред Матицу — да се сиђу — а они се сви изруче на једну гомилу, а у тим познати ђубретар дође да им „по- могне", да их све: у новосадско ђубре шчисти — а српски народ одахне душоји, прекрсти и хукне : Аман, кад си ме кур- талисао Боже ове невидовне беде, а за паре ћемо лако — ту је суд!) Тхзатили му м-зрак — Конштаблеру, ухапсите овог човека! — П1та је урадио? — Није ништа, ал' се прави луд! — Па то још није никакав разлог да га ухапсим. — То ннје, ал' можда је и он покрао какву касу, кад се прави луд!
| 0.751964
| 0.185296
|
Starmladi
|
1911-10-19
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093741899
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093741899/$3
|
success
| 0
| |||
4°9 — 1910 — 4x0 В. Преглед по болеетима и болницама. В О Л Н И Ц А Алексиначка Нишка Врањска Пиротска Свега . Пожешка Ужичка Ваљевска Лозничка Шабачка Свега . Београдска ....... Смедеревска Пожаревачка Свега . Крагујевачка Чачанска Крушевачка Краљевачка ...... Г. Милановачка Свега . Књажевачка Ћупријска Зајечарска Неготинска Свега Укупно ВИЛО ЈЕ ВОЛЕСНИКА ИЗ ГРУПЕ ВОЛЕСТИ Заразних и општих крвних Живчаног система Органа за дисање Органа за крвоток Органа за варење Органа за мокрење и полн. Венерични и сифилис. Ува Ока Кожних и подкожних Органа за кретање Механичке повреде Самоубиство и несрет. случај I Без одређене болести У 0 П Ш Т Е 1 2 1 4 175 17 88 26 128 8 32 7 32 47 15 34 — 45 654 22 10 1 13 2 6 — 1 4 11 1 1 72 36 — 23 — 13 — 3 7 — 4 — 1 1 88 233 17 121 28 156 10 41 14 33 55 26 37 — 47 818 18 18 20 6 2 — 2 — — 1 — — — 31 215 5 4 4 4 7 1 1 6 2 2 — 3 254 3 1 1 — — — — 5 11 4 —' 7 1 — — 1 ■ — — 1 — 1 — 2 24 267 — 19 5 6 4 11 1 1 8 2 3 ~ 5 332 63 5 70 21 100 14 69 47 49 44 18 22 41 563 1 2 — — — — - 3 12 1 11 — 5 — 5 — — — 1 3 — — 38 76 6 81 21 107 14 74 47 49 44 19 25 — 41 604 97 3 42 10 56 11 12 5 6 4 3 6 5 ~260 17 17 . ; 23 — 3 — — 1 _ 1 — — 62 5 __ 4 18 — 27 8 2 4 — 3 — — — — 1 — — 18 16 1 4 4 — 2 3 — — — — 1 — 31 143 4 69 14 101 13 21 5 6 5 3 9 — 5 398 15 6 _ 25 1 3 2 5 4 2 2 65 2 2 — — — — ; — — — — 4 23 39 8 55 7 17 8 6 19 1 7 7 197 7 — 6 1 11 — 4 — 1 — 1 — — 31 47 — 53 9 91 8 24 8 8 25 5 10 — 9 297 766 27 343 77 461 49 171 75 97 137 55 84 — 107 2449 ПРИМВДБА
| 0.73656
| 0.261334
|
Službeni vojni list
|
1910-05-08
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095250469
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095250469/$9
|
success
| 0
| |||
НАСТАВА И КУЛ1УГА 79 на нове жртве, које су неопходне за сваку реФорму. Али се свуда почиње да увиђа да страсне али годе речи не помажу ништа, те се ирилази стварности, рачуна се с придикама које постоје и после таквог хладнијег суђења увиђа се да и у данашњем стању има по нешто до- брога. Све старо уништити и онда створити друго — показује се све више као нецелисходно. Место тога, ради се на проширењу, побољ- шању, унанређењу онога, што већ постоји. Можда овај преокрет до- лази у добро време, а можда и не, тек се у педагошким круговима почиње већ с иронијом да говори о „нешшдној реФормној ларми". И оштре стреле сатире, којима су гађани заступници тако зване „старе школе," враћају се и погађају нападаче, вели наведени нисац 1 . Због те „реакције" бојати се да и ог.равдани захтеви не остану неостваренн. Најновији покрет тежи за споразумом, „изравнањем" супротних мишљења, захтева, предлога. Заступници његови у Швајцарској и дру- гим земљама захтевају да васпитач никако не жртвује срећну садат- њост детета ради неизвесне будућности. Нека дете учи само оно што према својим урођеним и стеченим особинама и подобностима мало може да схвати. Избор градива, који се обзире на доцнији позив ва- спитаников или на систематичну обраду једног научног предмета, по- грешан је. Погрешан је и уобичајени начин учења: дете не треба само пасивно да прима и у најбољем случају да ионавља, што је научило; чак оно треба и само да прерађује, преживљује градиво за учење. Због тога учењем мора сам себи поставити задатак и сам тражити пут ка циљу. Хоће ли и на који ће начин он дати израза својим доживља- јима, сиоредна је ствар; моделовање, писаљка, кичица, иокрет, изго- варање, певана или писана реч, стоје му на расположењу. Са пуно одрицања одступа учитељ; ранији вођа постаје слуга, који гледа да се што је могућно брже учини излишним. Школска дисциплина от- пада: човек будућности треба у слободи за слободу да буде васпитан. 2 Цео овај значајан реФормни покрет не наилази у Швајцарској на велико одушевљење као нпр. у Француској. Швајцарски недагози верују (они можда с иравом) да се учитељство наших дана часно труди да све наведене захтеве оствари и да то мора признати сваки ко није засленљен својим нредрасудама. Оно се не само нрема својим снагама «тара за телесно напредовање својих ученика, него се сада више и боље но раније обзире на њихову особитост, на њихове потребе и права, а особито при обради наставних метода и планова. Васпитач зна данас да васпитањем учи само оно што хо&е; зато га у свакој нрилици подстиче на питања, покушаје, хотење и поступање. И школску ди- сциплину оставља он, кад год је могућио, разреду. Али нотпуну слободу у кретању педагози у Швајцарској (где. уосталом, свет изгледа — < *■ 1 Јаћгћисћ, 1908. 1 Јаћгћисћ, 1909.
| 0.690346
| 0.18549
|
Prosvetni glasnik
|
1913-01-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758063
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758063/$96
|
success
| 0
| |||
777 RVMiipj, Bek y flyxy h Ha ne6y. TaKBHM HainHOM CBa Baca- OHa npoMeHvie anu,e CBoie. Bor ieflHHH, Kora He3Haijaine hh npeMyflpocT eanucKa, hh HaMHTaHOCT paBHHCKa, OTKpHBa ce cafla h nainpocTuieM pa3y:viy h nacTHpHMa bht .ieieMCKHM: Oh CTyna TaKO pehn, y npBaoiH>a npaBa CBoia. EberoBo HMe caa- bh ce cafl CByfla, H.ecoBa cayac6a cayacn ce uo H,eaoMe CBeTy. Ebo npBe paflocTH, npnor 6aara, Koie ^ ohoch HaM po- |eae xphctobo ! ebo npbe h 3hahaine paflocTH, Koiy npecpeha h He6o, u 3emjba, h an^ejiii h uemeinu. n. /^pyra pa^ocT Koiy naM sohoch poijeHe Xphctobo, to ie inro HaM ^ ohoch jiiup na seMJ &h. C.iaea eo euiunux Eorj u na 3eMJbU MUp. Ho 3ap r rora Miipa Heoeuie npe Ha seM .TbH ? 3ap He6exy CBH IiapOflH HOKOpeHH CKHHTpy pHMCKOM. Te nOfl 3KeJBe3HOM pyKOM CBoinx ^ecnoTa, hyTaiyhn Horaaxy Tpne^BHBO , iapaM oxo3hx B-ia^HKa 3eMa.tcKHX ? 3ap He6eme h caMH Phm nocae rpp ,HHx HeMHpa rpal)aHCKHX — Koiu onycTOHiaBaiue 3iiflOBe H.e- roBe, caao H3riianaKe no CBHMa ocTpBHMa h nycTHH >aMa, ny- nehH EBporiy h A3Hiy ca KpB^y cvrpa^aHa CBoinx, — 3ap He6euie, BeaHMO, h caMii OBai Phm, Beh ce o ^Mopuo 03 y5Kaca CBiiiy obhx Hepe ^a 11 no6yna, h cie #HHMBiUH ce y ioflHy BaacT IJe3apa, CTBopno y poncTBy TaKOBOMe Mup , KaKBHM ce nuie Morao Hac.ialjaBaTH hh y BpeMe cao^o^e? T^a, BacHona 6eme Mupna , cnoKoiHa. . Ho Tai Mup , Tai noKoi 6eine aaacaH, cno^BauiaH. ^byflH vflajBeim op, Boca , npe- flaiiH y Hapyue cBoie CTpacTH, CBoiux rpeuiHiix 3Ke.TBa . h pa3- BpaTiiiix HaKJOHOcTH, HeMoraxy Hahn MHpa, — iep ra Tpa- acHBie y caMOM n3Bopy csora HecnoKoicTBa h 3a6jyfle. ®hso- co-3?Hia y3HMame na ce Ty 6pnry; ho OHa ftOHocaine jBy#Ma TeK ueKO MarHOBeuo j3^pHcaiBe 0# CTpacTH, a.iH oneT ocTa- B .Tbaiue ia$ h 3apa3y y cpuj 7 . To 6euie Miip oxoaocTii, na^y- tocth ; to 6eiue tiOKpHBa i i, Koin yKpamaBaiue cno^bauiHOCT , h
| 0.594673
| 0.213845
|
Pastir
|
1868-12-20
| null | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761931
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761931/$7
|
success
| 0
| |||
Увек су бољи затворени извори, чесме, него отворени бунари и кладенци. Околину чесме и бунара калдрмисати и осигурати од спољних загађивања. Код исправних и чистих извора и бунара поставити стражара, чија ће дужност бити да води рачуна о чистоћи и реду при за- хватању воде. Неисправне и нечисте бунаре заковати, а изворе затрпати земљом. Где год је могуће постављати абисниске (нортонове) бунаре, који једино дају чисту и здраву воду. Где год постоји сумња у исправност воде по- требан је бактериолошки преглед воде. б) Нужници не смеју бити близу бунара и извора. Нужда се не сме вршити на површини земље или у води која отиче, већ искључиво у нарочито ископане рупе, пољске нужнике или у нарочито ископане и саграђене нужнике. Нужници се морају свакога дана посипати кречним млеком или црним карболом. Ако се нема при руци никакво дрзинфекционо средство, онда наредити да сваки војник по свршеној нужди затрпа свој измет земљом, која је изба- чена приликом копања нужника. Тога ради по- бости неколико ашовчића у земљу код пољског нужника и поставити једног стражара који ће опомињати војнике дасваки по свршеној нужди поспе земљом свој измет. Поред земље може се за посипање нужника употребљавати и пепео из војничких кујни, чега има увек у војничким логорима. Нарочито пажњу обратитина уништа- вање мува, које преносе заразу. Издаће се нарочити упут за дезинфекцију нужника и уништавање мува као главних пре- носилаца заразе. в) Болесници од срдобоље морају бити из- двојени од осталих болесника. Они не смеју да се шаљу у своје јединице, док им се бар два пута у међувремену од једне недеље при бакте- риолошкоме прегледу измета не констатује да немају клица. Рубље болесника од дизентерије има се пре кувања дезинфиковати у раствору карбола, лизола или сублимата. После дезин- фекције рубље треба добро прокувати па по- том сапуном опрати. г) Кад се појави зараза срдобоље треба од- мах наћи и уништити извор заразе. Ако је за- раза општа и њено ширење брзо, онда је нај- већа вероватноћа да је извор зарази у води и храни. Појединачни случајеви оболења говоре да је узрок заразе клицоноша т. ј. реконвалес- ценат, који у свом измету има још клице болести. Сваки сумњив болесник на дизентерију има се одмах упутити у болницу, а његове другове из шатора задржати у амбуланти на посма- трање. Нарочиту пажњу обратити на куваре и њихове помагаче, за које се не смеју одређи- вати војници који су боловали од дизентерије или су са болесницима били у додиру. За време епидемије од срдобоље сваки про- лив треба сматрати сумњив на срдобољу и такве болеснике одмах из трупе издвајати. Трупни лекари дужни су пријавити први случај дизентерије у својој јединици команданту свога пука као и референту санитета. Дивизиски референти санитета дужни су у сваком пријављеноме случају извршити инс- пекцију извора и вода у реону своје дивизије и у исто време предузети све побројане профи- лактичне мере. При појави заразе тражити одмах бактериолошки преглед вода за пиће. Извођење мера предохране као и успешан рад на сузбијању дизентерије може се постићи само заједничким радом целокупнога санитет- скога особља, официра, подофицира и самих војника, јер је лична чистоћа и умереност у храни толико исто важна као и све профилак- тичне заштитне мере, које се овим наређењем препоручују.
| 0.770648
| 0.150994
|
Službeni vojni list
|
1918-01-14
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256456
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256456/$6
|
success
| 0
| |||
Савезнична Номференц^Ја — нарач ти из^ештжј — У споразуму са француском владом бел- гијска влада је узела мницијагиву да организује једиу савезничку конференцију у Паризу у ци- љу исиитмвања професионалног васпиташа и пи- тања која занимају ратне кнвалиде. Због тешкоћа које постоје у саобраћајним везама изиеђу иојединих савезничких земаља, француско белгијски одбор овога } дружења ре - шао је да одложи отварање оае конференције за 25, април, које је иеаче било заказано за 15. фебруар. Позваге владе разних земаља одредиле су своје делегате који ће амати на их представљају на овој конференцији. Али потребно је напоме- кути, да се овај позив односи исто тако и на све саецијалисте којк се баве нитањима, која ће бити претресана на помеиутој конференцији. Пре- ма тоие, гореименовани одбор позива усрдно ове да у приватном својсгву учесгвују на конгресу. Душав Пури& Ма <е војску Пурићу Душане По пушчану цаку и пламену, По крваву Мачкову Камену, Кршне момке, кршне Ужичане, Бор до бора са зисокнх гора. Жава леса заклони небеса, Олуј хучни све поед собом смрви; У ужасу н рођсно ј крвк Избодена глезаху телеса Страшну ниску у помамну вриску. И каЈЈ, бура захукгала стаде И чете се дочепаше врха, Упорнн се нецријатељ скрха, Онда силни ГЈурик Душан паде Увек први, »ас у чксгој крви. Шиласав ЈвдиЂ Доћи ку.... Сени 1ил. Миљкови1»а Кад мржње нестане, кад земља крв осуши. жад топ ућути и прасак пушке престане, кац се кан иагуби и тихо се ноћ спустн, из голог крша јсдног где се вечиго одмарам — ал' само кроз ноћ нечујно, — доћи ћу у тебе, рођено место моје. Укочен поглед тражиће кућу моју а лк- дено тело тражи&е топле груди мајчане — И без суза, без бола, без осећања, слушаћу мај- пнну добродоимицу, ал' баћу поносан... Мајко моја, на прагу куће чекај ме, доћи ћу..,. Син хвој долази, опрости, ал само у ноћи кад свет спава, носећи укочевом руком свегиљ- ку слободе. И ти ћеш у заман у њему тражиги живота, у заман ћеш у његовнм исгшјеним очн- ма тражиш сјај скновље љубавн —- ја немам више нишха, све сам, мати, жагубио у путу за отаџбину. Твој син долазн са далеког пута на која си га ти упутнла из загрљаја свог тамо где се и последњн дах даје за идеју слободе. — Твој син долази без даха, али поиосан, јер до- лази са поља части где се гинуло и иадало за Крал.а и Огаџбину, — долази са поља где се живот сеје да никне слобода. Мати моја, ти чекај, син ће твој доћи, адн чекај без суза, без бола, без туге — он ће доћи... Оче мој, кроз ноћ тиху, не виђено преко голих брда, кроз густу гору, преко пустих по- ља жури се син твој, и он ће доћи, ти чекај..., Он се жури, и док ноћ траје на твојим сгарач- ким грудима положиће измучено тело своје и његова укочена уста нричаће ти о крвавом боју, о славном дану једном. Причаће ти о месгу једном где су се чуда стварала, где се с љубав- л,у умирало, где срца дрхте, где нада напред гони... Где се кршни камен с небом разговара* идс друг до друга лежи и о вечној слави сања, где се живот гасн да сија слобода. И ти, оче мој, чекај, —- без суза, без бола, без туге, ал' с покосом чекај, син ће твој доћи..«. Драга моја, чекај ме, ја ћу доћи.... Кроз ноћ тиху кад месец са ззездом говори, док роса цвеће љуби, у чежњи твоје љуоава чекај ме к ја ћу доћи. — Чекај ме на истом месту, одакле си ме испратила. И кад у врту том кроз тиху ноћ, занета илузијом наде, о-етиш тихо шушта- ње бокора ружа, кроз њега долааим ја. И док ноћ гако полако чезне, наслоњена твоја главз на иојим хладним грудима узаман ће тражити топлога даха, — уста ти моја кеће шапутати о љубави..... Узаман ћеш тражити т осетиш дрх- тање срца, на мојим грудима видећеш само траг једне ране, — она је уаиштила све.
| 0.446735
| 0.188695
|
Ratni dnevnik
|
1917-02-28
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742342
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742342/$3
|
success
| 0
| |||
— 140 — так почео ницати. У своје време извршио сам побијање притака — тачкање. Сејање сам извршио 10. фебруара. Све је семе никло до 20. фебруара. Грашак је пветао око 1. априла а стасао за бербу 15. априла. Две сорте семена за овај опит набавио сам из семенарске радње Наа§е 8. ЗсћгтсИ из Ерфурта. Једна сорта (Висћзђаит Л г » I) беше од 20 с.м. висине а друга (Б1ск8оп8 Мћез1е) од 50 с.м. висине. Обе сорте показале су се као врло добре, и дале су око 90 кгр. грашка у махунама из ових шест јарчића. Од овог истог семена опробао сам производњу и у топлој леји, у којој стиже за бербу на 15 дана ра- није. Разуме се да је и сетва у топлој леји раније извршена. Дакле, који хоће да произведе рани грашак, нека' покуша овај начин, који није ни скуп ни тежак и који, што је најглавније, може сваки да изведе па и онај по- љопривредник који се никад није бавио баштованлуком. Љуб. Стјепановик РАНКЕ ШЉИВЕ. Једна арапска пословица вели: „чије скупо само оно што је лијепо, него и оно, чега мало има!" Па заиста, ако и за кога, оно за нас пољопривреднике ово особито вриједи. — Свима нам је добро познато, да је особито од воћа, поврћа и грожђа најскупље оно, које најраније дође на пијацу, И мало пажљив посматрач могао је примјетити, да код нас — узмимо н. пр. — шљива дође сирова скоро сва у исто ври- јеме на пијацу а кашње само придолази док траје се- зона. Ушљед тога што је у један исти мах буде много, спане јој и цијена. Према томе ту дакле не може бити ни говора о каквој изразито раној шљиви, као н. пр. код грожђа. (Рани плави Бургундац, разне од- лике Шасла, Португизер и др.)
| 0.781241
| 0.155864
|
Težak
|
1912-03-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093452165
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093452165/$14
|
success
| 0
| |||
дана, ади ватра наших батервја одбацила их је у њиховв ровове. Сви доцнији покушаји нротиваика да предузме противнапад, биаи су одбијеаи ватром наше артилерије и пешадије. На Стоходу, у обзасти Заречја и Бере8- нице, непријатељ нас је напао синоћ око 9 часовЈк у вече, али је био одбнјен. Јуче у об- ласги Ворохти—Татаров, на путу од Дедатина за Мармарош Сигет, заробили смо 5 офидира, од којих је један комаздант батаљона, и 483 војника и вапдешли 3 топа и 4 митраљева. На Карпатима падају кише и снег. Напомена. — У периоду од 7.—8. јула заробили смо 370 официра, од којих је 1 ђе- нерал, 1 пуковник и 13.700 војника, вапле- нили смо 10 тоаова, што свега износи са за- робљенмцима спомеиутим у јучерашњем јутар- њем иввештају 26.—27.000 ваједно с офи- цирима, са 40 топова. Петроград, 11. јула Петроградска Телеграфска Агенција еаоп- штава: На ришком крилу наше су трупе про- дрле на многим местима у непријатељеке ро- вове на првој линији. Заро 5или смо јуче 300 офицвра и 12.000 војника. Лондон, 11, јула Јављ&ју из Петрограда енглеским листо- вима да је генерал Куропаткин, који напада на северном фронту, наступио за 13 км. у току једнога дана. ИТАЛИЈАНСКО ВОЈИШТБ Рим, 11. јула Званичан извештај. — У долини Чја и Чизмоне заробили смо 253 војника, 9 офицнра и вапленили неколвко митраљеза. У долини Секстен посели емо врх Елсер на 2669 ме- тара над »орском површином. На Сочи интен- вивнија артилериска активновт. Рим, 11. јула Званичан извештај. — У долини Лагарина артилерија је била веома активна на једнбј и на другој страни. Непријатељ је бомбардовао Ала, причинивши штете болници. На линији Позина, на висоравни Сете Ксмуни притисак наше пешадије се нојачао и ми смо наступмли на падинама Монте Целио, где су наши Вер- саљери сјајно освојили неколико непријатељ ских ровова, заробивши 120 војника с једним митраљезом. У Доломвтима, у долини Чизмоне, отели смо снажне неаријатељсЕе радове на Монте Каваланца, заробивши 143 војника од којих 3 официра и запленивши 2 топа, неко- лико бацача мина као и велику кодичину оружја и муннције. На осталом фронту ништа норо није се догодело. АЗИЈСКО ВОЈИШТЕ Петроград, 10. јула Кавкаски фронт: У црноморском приморју наше су трпе освојиле посде борбе варош Фол и знатно наступиле јужно од те тачке. Ту смо заробили много војника и зааленили једну свету, зелену заставу нередовних турских чета. У басену реке Јешилирмак Мершена, у правцу Ерзинпана, наше су трупе прешле западни Еу- фрат у области мосча Кетир Гери. На правцу Мосула, источно од области Ревандуза, наше се трупе боре противу значајних турсквх снага. Петроград, 11. јула Вечерњи званичан извештај. — Кавкаски фронт; Наша се офансива н&гтавља. Према нах- надним извештајима, приликом з&узећа вароши Гујумушхана, запленили смо 6 топова а не 2 као што је било јављено Западно од те ва- роши, заробвли смо јуче на висовима Бала- бандалари 200 турских војника и запленали смо прилично војничкв опреме. На правцу Баг- дада чарке између патрола и Курда. Каиро, 12. јула Јавља се ва једну жестоку битку код Ме- дине, где су опседнути Турци покушали један испад, који није успео. Њихови губитци из- носе 2.500 мртзих и рањених док је Шериф изгубио само 600. Запленили смо велику ко- личину оружја и другог ратног материјала. Шерифов син Абдула опса^ује варош Таиф чија је посада готова да се преда. РАЗНБ ВЕСТИ Женева, 12. јула Депеше из Мађареке јављају да држање ма- ^арске народне странке ,,Јарули" изазива за- бринутост у Немачкој. Изгледа да чланови те партије раде на закључењу сепаратног мира са Русијом.
| 0.619628
| 0.189524
|
Ratni dnevnik
|
1916-07-12
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742482
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742482/$2
|
success
| 0
| |||
Год. VIII. СРПСКО КОЛО Стр. 5. Кад Живот. сељак сеје и када оре земљу, он не видц ништа више осим семе, волове и бразде. Природа у тишини изврши своје чудо, — и полегавши по своме ралу, он чека своју жетву. Кад његова жена, враћајући се пред ноћ из поља у своју колибу, рекне му: „Ја сам затруднела" — онда тај сељак и сеј.чч чека своје дете. А кад види да смрт хоће да му уграби старога оца, он седне поред његове постеље, и чека на смрт. А шта знамо још?... Је ли у људском животу пронашла ишта више људска мудрост? Кажу, да је та мудрост корачала кроз ши- року васељену, и ево пет хиљада година да уза- луд непрестано тражи. „Тежак* Превео с француског Жих. Д. Шплинковић. Широм Српства и Словенства. Уз слику. У данашњем броју донашамо слику надзорног одбора Савеза Срп. Земљ. Задруга у Србији. У Србији има за- друга преко 800. Почели су их тамо оснивати 1894 године, на три године прије него ми. Задруге у Србији лијепо напредују. Подупи- ре их држава, али та би потпора требала да буде и већа. Држава је дала задругама зајам од 100 хиљада динара без инте- реса. Но та би потпора морала бити и већа, па да задруге још успешније пораде на економском придизањутамошњегсрп- ског народа. И тамо задру- ге држе сваке године кон- грес свој, који траје по 2 до 3 дана. Како смо већ ја- вили, држе га и ове годи- не у граду ЈТесковцу. Желимо браћи задругарима у Србији највеће успехе. Надзорни одбор главног Савеза земљ. задруга. 0з народа. 0 просвјети нашег српског ратара. У колико моје око може допријети у шире слојеве народа српскога, можем сваком згодом примијетити, како се све више и више буди нека нова струја у народу, која се односи на наро- дну свијест. И ту ми је баш дошла згода да прогово- рим о нашој сусједној браћи Перјасичанима. Могу се сјећати прије пет шест година какова је била свијест Србина ратара у истој опћини Перјасици, а какова данас. Данашња свијест Србина ратара у истој опћини надма- шује посве високо ону Србина ратара, коју је имао прије пет шест година. Али питам браћу нашу Перјасичане: чија је то највећа заслуга, да није можда госп. трговца „Перице оМапса". Браћо, ако се не варам, могу слободно да ре- чем, и уван сам да ћете ми одобрити, што ћу рећи: једина је то заслуга вашег пре- вриједног и пречасног госп. пароха оца Гаје. У другом реду што имате опет вриједног учитеља у Горњем Полоју Милоша Здјелара, кога су наши душмани премјесгили из Дуњака к вама. Наш покојни Павел мислио је, да ће нама штету с тим нанијети, што га је премје- стио из питомог Дуњака у забитно мјесто. Тако баш и треба, да овако вриједне учитеље српске бацају међу нас, који живимо у забит- ним мјестима, да наш народ жељан добрих на- ука и савјета осви јесте. Није многи Ср- бин ратар крив, што он сиромах није на- ображен као што су други народи. Наши дједови да су имали наше дана- шње школе, и да су имали овакве наро- дне борце и народне људе, били би као и ми данас. И наши су дједови даровити би- ли као и ми данас, али су онда била друга времена. Њима ниЈе могуће било до- ћи до високих наука као што данас могу наши Срби доћи, који су богатих родитеља. Али ако и ми сиромашни ратари хоћемо и имамо чврсту вољу до науке и љубави према себи и свом народу, можемо ипак нешто на- учити, што нам је најпотребније у животу. Та нас школа данас баш пуно не кошта. Та школа је добра књига и новине, а особито наше „Срп- ско Коло". Оно је постало прави учитељ на- ших ратара. Тако на дан пророка Илије ишао сам у Перјасицу на збор. Идући путем, видим Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.
| 0.831268
| 0.156501
|
Srpsko kolo
|
1910-08-12
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093740822
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093740822/$5
|
success
| 0
| |||
null | null |
Službeni vojni list
|
1919-01-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256457
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256457/$14
|
success
| 0
| ||||
1144 НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК запад? Измођу којих је степена северо-иеток, северо-запад, југо-исток г југо-запад ? Реаетиција целог одељка о странама света. После тога нека наставник укратко понови све што има да се каже о странама света. Најбоље је онако, како је изложено у ,3емл.и" за I разред нод насдовом Стране света на страни 6. и 7. (В. шесто , издање!). ПСИХОЛОГИЈА ЖИВОТИЊА Проф. др. А. Форел 111та .је психологија или наука о души? Ми је непосредно позна- јемо само на себи самима, у нашем опажаљу, мишљењу, осећању и оноаг што хоћемо, то ће рећи, у нашој свести. Ја сам свестан свега „ја" » спољнога света, који опажам, видим, чујем, миришем, кушам, пипам својим чулима. Ова нојава, да будемо свесни неког виђеног предела, неког Оола, неке мисли, неког сећања, неке оддуке вољине, назива се ин- троепекцијом или самоогледањем душе. Она чшш предмет психологије. Ну ми смо иомоћу својих покрета у непрекидној узајмици са другим живим бићима, нарочито са л>удима. Нарочито једна врста крстања, говор, језик допушта нам да производњом сложених гласова или слова конвенциоиадно обележавамо наша осећања, мисли, опажања и да их тим путем саопштавамо нашим ближњима, који се служе истил ЗНацима. Наравно да .је врло отежано иознавање психологије других људи услед лагања, претварања и неспоразума. Ну ми узимамо да други људи појимају речи онако, како и ми сами. Најзад докучујемо често пута мишљење других људи из њихових дела боље него ли из њихових речи; ми то нагађамо и код људи, који говоре страним језиком; а то исго чинимо и према животињама. Једном речи: свака психологија г која није моја, упоредна је, и то како у. погледу других људи, тако и односно животиња. Она се пе опажа непосредно као у мене, већ се посредним путем докучи. Отуда издази да имамо пуно право да гово- римо о животињској психологији. Ми је дознајемо, као и психологију наших ближњих, као и свеколику науку, посредно, помоћу т. зв. за- кључка по анадогији. Истина је да нам душа других људи стоји много бдиже него ди душа животињска. Ну најнижи дивљаци, као Веде на Цејлону и нлеме Ака на Конгу, ипак мисле много друкчије, много простије и прими- тивније него ди ми, те су неспособни да усвоје нашу културу и наш начин мишљења. И код нас самих је доста различита психологија не~
| 0.640255
| 0.194172
|
Prosvetni glasnik
|
1910-12-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758049
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758049/$56
|
success
| 0
| |||
СТРАТТА 316 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ 40. За садржину новина и чаоописа одго- вара у сваком случају одговорни уредник (»сЈег уегап1лхгогШсће КесТаккеиг"). Друкчије је у § 10.: У погледу новина и периодичних списа власт Ке по саслушању заинтересованих уредника , а с обзиром на долазак и од- лазак дежурног чиновника, одредити час, у који се има извршити у § 9. прописано депоновање. Ако о томе измеТ>у власти и уредника не дође до споразума, онда Ке тај час одредити у главним провинциј- ским градовима земаљска влада а у дру- гим варошима окружна политичка власт. Као што се из наведеног § 5. види, при- ближава се одговорнп уредник у прови- зорном закону о штампи од 31. марта 1848 године у неколико ономе §егап1:-у геаропзаМе Француског закона о штампи од године 1828, пошто и оп има дужност да ноложи кауцију, чиме, делимично, и с материјалног гледишта учествује у пре- дузећу новина. Свакојако оваје одредба ублажена следећим § 6, према коме се обезбе1)ење може дати не само у готову новцу или стављаљем хипотеке, него и давањем јемств а. Провизорна уредба о штампи, издата наредбом министарског саиета од 18. маја 1848, 2. 1150 Ј. О. 8. 8, прописује у § 5. Иије потребно одобрење власти ни за издавање периодичнога штампанога спи- са, него је довољно, да се пре издавања новина или периодичнога сииса пријави власти један одговорни уредник.. .. Уредник је дужан метнути своје име на сваком поједином листу или свесци. У § '20. дотичне провазорне уредбе (од- говорност за „кажњиви" штампани спио) говори се о »одговорном уреднику«, у § 7. (дужност публиковања оптужбе и пресуде) о »уреднику«, у § 6. (принуда на исправку) чак и о уредништву (»против воље уреднигитва)«". Од обе означене уредбе о штампи сд 1848. које су постале у журби тадашњих бурних политичких догађаја, и како по свему изгледа никако нису у живот ни ступале, конзеквентпији је у номенкла- тури закон о штампи, издат царским па- тентом од 13. марта 1849 КОВ1. 161, који стално говори о одговорном уреднику, тако нарочито у § 4., према коме сваки број или свеска кога периодичнога штам- панога списа мора, поред осталих оаначе- ња, садржавати и » име одговорнога уред- ника", и у § 6., који међу захтевима прет- ходне пријаве о намераваном издавању периодичнога штампанога списа под в) наводи: Име и место становања једнога одго- ворнога уредника , који има законом про- писана својства, а ако ће више одговор- них уредника бити именовано на листу. имена и места становања свију. Исто тако говори § 8. (захтеви за од- говорнога уредника)и § 43. (одговорност за садржану) о „сваком одговорном уред- нику Интересантан је за наше питање текст закона о штампи од 27. маја 1852. КОВ1. № 122, који, као шго је познато, стојећи у знаку реакције, у политичком погледу истина представља знатан назадак, али у правном погледу надовезује на прилике премартовског времена цензуре, и тажо у овом погледу чини овој периоди најближи члан у ланцу развића, који је био на ктатко време прекинут претходним по- литичким догађајима. Означени закон био је у важности пуних 10 година, те тако он чини прелаз ка закону о штампи, који сада важи. Односно нашег питања одређује § 2. дотичног закона, да сваки број или свака свеска периодичнога штампан га списа мора садржавати, поред осталих захтева, и »име уредниково или уредника". У § 3. прописано је, да обавозни егземнлари периодичнога штампанога списа, који се имају предати надлежним властима нај- доцније један сат пре издавања или ра- зашиљања, морају бити снабдевени пот- писом одговорнога уредника. Молба за да- вање потребне концесије о издавању кога периодичпога штампанога списа има, пре- ма § 10., садржавати; 3, Име и место становања једнога уред- ника са законом прописаним условима, а ако се вигпе уредникл на листу имају именовати, онда имена и места стано- в;1ња свију ; 4. Доказе о законокнм особинама сва- кога уредника, који се на листу има име- новати, а који се стара о уређивању. § 12. одређује захтев^, које мора вспу- њавати сваки уредник периодичнога штам- панога списа, а § 34., који се тиче не- марљивости с гледишта права о штампи, говори о „сваком па листу именованом у реднику«. Из наведенога јасно излази, да закон о штампи од године 1852 — за разлику од свога претходника, закона о штампи од године 1849 — говори, с јединим изу- зетком у § 3., не о одговорном уреднику, већ просто о уреднику, што у толико више иада у очи, кад се има на уму, да се текст § § 2. и 10. бр. 3. зак. о штампи од 1852 године у осталом готово од речи до речи слаже са текстом § § 4. и 6. в) закона о штампи од године 1849. С тога се може са разлогом узети, да је реч »одговорни« у последњем закону намерно изостављена, те да се јасно означи, да се према намери законодавца може само ирави уредник именовати на листу као одговорни уредник, да дакле само оиај може бити одговорни уредник, који је одиста уредник листа. Има се приметити, да је само о уред- нику (а не о одговорном уреднику,) говор и у § 10. садашњег кааненог законика од 27. маја 1852, који је издат једновремено са споменутим законом о штампи, а од- ре!)ује када почиње кажњивост кривичног дела, учињеног садржином штампанога списа, за лица, која су у томе учествовала. Закон о штампи од 17. децембра 1862. К^Вћ № 6. од 1863., који сада важи, враћа се у дотичном односу у главноме на но- менклатуру закона о штампи од 13. марта 1849, говорећи начелно о одговорном уреднику, а нарочито у одељ. 3. § 9.: Сваки број или свеска кога периодич- нога штампанога списа садржаваће поред тога име бар једнога одговорнога уредника. Исто тако има по § 10. пријава о на мераваном издавању кога периодичнога штампанога списа да садржава, сем дру- гих означења, и име и место становања \једнога одговорнога уредника. При овој се номенклатурп осгаје и у владипом пројекту закона о штампи од 1902 године; само што се у одељ. 1. § 8. одговорност одговорнога уредника, који се на штампаноме спису има именовати, тачније одређује речима: једнога за садр- жину штамианога сииса одговорнога уред- ника. Једноставност терминологије, на коју се у осталом пазило у дотичном правцу у закону о штампи од године 1862, пре- кида се у § § 11. и 3^., који на прилично уочљив начин говоре просто само о уред- нику. То исто бива и у чл. ТГ1 бр. I. но- веле о закону о штампи од 15. октобра 1868 К^Вћ № 142, којим је замењен спо- менути § 32. зак. о шгампи од 1862 год. Међутим да израз »уредник« у свима овим законским ирописима не може имати ни- какво друго значење од означења „одго- ворни уредник«, види се односно § 11. већ из његовог односа према цитираном § 10, за који он садржи казнену санкцију, а односно § 32. и чл. III. новеле к за- кону о штампи из тога, што они регу- лишу одговорност уредника, дакле по са- мом појму могу мислити баш само на одговорног уредника. Дакле очевидно овде је у ствари само нетачност законске тер- минологије. То се исто зацело има узети и о § 10. владиног предлога од године 1902, који у претпоследњем одељку го- вори ') о руковођењу уредништва од стране одговорнога уредника. У осталом не треба порицати, да у овом иојединачном, зацело пре нехотич- ном но свесном и намерном изо^тављању речце »одговорни« треба гледатн инзтик- тивниодјек првобитног гледишта, покоме одговорни уредник може бити само прави уредник, то јест оно лице, које прикупља материјал за новипе, исти прегледа, ода- бира и у штампу даје, те тако садржину новина одређује, гледишта, које се, као што смо видели, нарочито јасно огледа у иоменклатури закона о штампи од го- дине 1852. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Превео Д-р Д. Аранђеловић. 0УД0КА П0ЛИЦИЈА У ФРАНЦУ0К0Ј (НАСТАВАК) ТгеИћагс1, у експозе-у мотива законика објашњава овако ову поделу атрибуција: „шта је с.удска полиција? у чему се она „разликује од административие полиције? А ) (( У елучајевима кад је одговорни уредник при- времено спречен да руководи редакцијом или за то привремено неспособан.^ Да се речца (( одговорни )} не би два пута узастопце морала употребити, овде је очевидно прецизност правничког израза жртво- вана обзирима тобожње стилистичке благогласности. Али то је врло опасна ствар у једном закону, пошто се, као што је познато, из таквих нетачности онда приликом гумачења изводе по каткада врло широки закључци. Овај је недостатак тумбе окренут у те- ксту одборског пројекта: »Ако је уредник привре- мено неспособан за одговорно уредништво или при- времено у томе спречен....«
| 0.716197
| 0.188835
|
Policijski glasnik
|
1910-10-24
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095257128
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095257128/$4
|
success
| 0
| |||
638 M h cmo momh HeinTO h BHrae caonoiTHTH o anocTojiv IIaBiy, Hero o IleTpy; iep ce y /JeiamiiaMa Beh He cnoMHi&e o IleTpy aocae iepycaaHMCBor caSopa. Ho H3 npe^affia 3H3mo, fla ie oh HeKoaHKO ro/piHa ynpaB®ao hpkbom AHTuioxHCKOM, h #a ie nponoBe^ao iy3, eHMa y Maaoi A3HiH, CHpin h oko Ba- BHaoHa. 0 js, n>era HMaaio £Be nocjaHH^e! Oh H3aa3ce y H.HMa KaKO Tpe6a $a acnBe xpnrafeaHH , /ja 6h 6hjih yro/iHH XpHCTy, KoiH hx ie 0flKynH0 CKynon,eHOM cBoioM KpBJty; caBeTyie hx fla TpnejBHBO CHoce 3eMijBCKa CTpaflaaa, naflaiyhH ce Tnpao Ha 6iiaro^aT Hcyca XpHCTa: fla Jby6e ie/iaH flPy ror 03 cpu,a, jkhbotom cbohm 6y^y npHMep He3Ha6oacH,HMa y caaBy 6o3Kniy; j\ a HCHBe yonniTe npaBeflno h cbcto h fla y CBeMy nocTjiiaiy Kao BepHe cayre 6oacnie,- 4a ra oceekyiy y cpuuMa ceoujtia. (IIpo^yacHhe ce.) (nPHIIOC JIATO). IlouiToeaHH Tjpednuue! 7I,a He 60 ocia^o Ao6po neao no^ cnydoM-b noie obo flaHa yia- HHnie pecHHHaHH HameM aiaHacTHpy: to xhthm /ja ra npeKO Banier XBa^eHor jiHCTa npeflaai iaBHOCTH. Ce.10 PecHHK (y OKp. KparyieBaiKOM cpe3y JieneHHiKOM) CBaifafl ce o/i-iHKOBaao cboIhm noacpTBOBaii.eM. y okojibhh OBoi H«ie ocTao hh ie/iaH xpaM hh ManacTnp, koih Hnie ao6poBoa»HHM npHjio3HMa h>hxobhm 3HaTHO HOTHOMOrHyT. IIlTa BHHie OHH TO He HBHe CaMO HpKBaMa H Ma- HacTiipHMa Beb h cboihm KOMniHiaMa. M h HesHuivio /ja ie y tom cejiy HKa^a 611 jo npoaaie, ^a cy Ma Kora aacHjiH 3a nope3 nau Apy rH Ka - KaB npape3 ihto He Moace /ia uaani; iep h aKO ce Ha^a3u TaKOBHx, oflivia ce 3a h> 3acTynn apyrn — HMyfaaHia hjih h cbo ceao, na ra ao- TnoMorHy. Maoro 6h Tpe6a,io peijaTn, na H3pei)ATH CBa flo6pHHfiHCTBa H>ttxoBa; ho aaMepa aama Hnie TaKO /(ažieKo upocTHpaTa ce. M h cmo Ha^iepHH ji a KaaceMO y iaBHOCTH obo: aa cy th cea>aHn Ha /iaH 25 Cen. xeK. ro/i. HOKa3ajiH Ty aoopv CBoiy ijpTy h y HarueM MoHacTapy, r/je ce ca/i noflnace Ha crapoMe MecTy HOBa, iipKBa. y iioMenjTa /taH y 6poiy 110 aytna aotjome ohh ca CBiipKaMa h aecivinMa Kao rocm y Haui ma- HacTtip u ie/iHo Ha Apvro npH^oacnuie MOHacTnpy 10t> ijecap. ie/iaH o>bhu ueTpaisHib h .(»e upaui'nie (ie/jHy CTesaH KpeMaHan; nape/iHHK Hapoaite BoicKe, a /ipyry — TaHacnie Žu3apeBMh TeacaK pecHHiKH) 3a Koie iim ce 0# cTpaHe Hauier 6paTcrBa iaBHo 6^aro/iupa. y rpHiapuHu 23 Okt. 1689. ro/j. HacToiaie.1) Hpnuei. inTAMHAPHlA HHKOJIE CT6#AHOBHEA y BEOrPA#y,
| 0.558759
| 0.217962
|
Pastir
|
1869-11-10
| null | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761849
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761849/$24
|
success
| 0
| |||
ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК СЛУЖВЕНИ лист МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ И ЦРЕВЕНИХ ПОСЛОВА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 1912 год. (ПРВА ПОЛОВИНА)
| 0.542551
| 0.194644
|
Prosvetni glasnik
|
1912-12-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758080
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758080/$129
|
success
| 0
| |||
482 ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК ЕТИЧКА 0БРА30ВНА ВРЕДНОСТ ПРИРОДНИХ НАУКА Проф. др. П. Мидау Опште је позната ствар да науке не пружају само извесну ко- личину знања, него да оне дају свима онима, који се озбиљно и рев- носно одају њихову изучавању, и Формалних блага у изобнљу, догично мипгљење, подобност проматрања, естетичка уживања и моралло усавр- шење. Подвојеност у мишљењима влада само у погледу улоге, што је имају поједине научне гране за Формално образовање, нарочито пак у питању, у колико су оне погодне да стварају етичке вредности. Науке разликујемо као духовне и као природне науке. Прве обухватају језиковно-историјску област и религију, друге, у најширем обиму узете, све области природине, дакле и геограФију, астрономију и медидину. Математика, сједне стране као најапстрактнија наука о облику, мери и броју, с друге стране као нужна помоћна наука за остале, даље ФилосоФија, као наука о наукама, стоје само изван поменутих двеју области. За дуго су духовне науке биле искључиве господарице. С тога -им није потребно да нарочито доказују велику етичку вредност, коју садрже. Она је историјски утврђена. И данас, као и некада, врше ве- лики узори историјски и лектира дивних дела књижевничких свој пле- менити утицај на млађане душе. Друкчије стоји ствар са природним наукама. Тек новије време их је истакло јаче на видик, услед силнога полета индустрије и технике. Ми ћемо сада испитати, да ли и оне садрже етичку образовну вредност, да ли су и оне кадре да замене у овом погледу т. зв. „етичке предмете", које су оне донекле и потиснуле. Сваки ће признати да је и сама природа својом моћном узвише- ношћу, својом дивном лепотом кадра да изазове у човека расположења, која душу његову дохватају, потресају, оплемењују, само ако има у њега нешто мало примљивости за те утиске. У чему се састоји н. пр. драж путовања кроз дивне планинске пределе, преброђавања преко далеког мора, пролетњега јутра у буковој шуми, јесење вечери у цветној ливади или усамљене ноћи испод звезданог небесног свода? Ту утиче ирирода непосредно на наше естетично осећање. Ту њена лепота гради наше срце примљивијим за све што је добро. А величанственост мора, шуме, пољана, звезданог неба говоре нам и другим језиком: они нас принуђавају на поштовање према величини и моћи природиној, намо- равају нас да укажемо скромније место своме личном Ја, које би и сувише радо свугде заузимало прво место. Понеке наше бриге изгле- даће нам ситне према величанству природином, понека наша страхо- вања претерана, и тако ћемо поцрпсти из чистог уживања у природи нову храброст и радост за живот. Нарочито ноћно звездано небо го-
| 0.693241
| 0.187774
|
Prosvetni glasnik
|
1910-06-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757738
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757738/$46
|
success
| 0
| |||
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК свете у Србији. Шта је Доситије био сриској књизи и нросвети ~ није нотребно овде понављати. Друга је звезда Глигорија ТрлајиЛа. који је као руски проФесор преминуо, пошавши у свој срнски завича.ј на нуту у седу код Харкова 28 септембра онет 1811 годиие. Стварне су засдуге Трлајићеве за српску књижевност малене. али су савременици особито цениди његов дар и спрему као и жарко родољубље, те је остала штета што је Трлајић. занет струјом ,славјанско-серпсг;е" про- свете, отишао у службу руској духовној култури. Такви губици. срећом нису оетали у свему ненакнађени. јер је 1811 година. одузимајући срнској књижевности Доситија и Трлајића, дала њој накнаде у великом песнику Петру ПетровнИу Његошу и за- служном Вуку ВрчевиЛу, који се те године родише. Лукијан Шушицки је протосинђео и с прекидом нроФесор у Кар- ловцима, а оду о смрти Доситијевој датовао је у манастиру Раковцу 24 августу. Шилован ВидаковиЛ је већ у велико ,јео горак хлеб српскога књи- жевника и „дјетовоспитатеља" у Угарској. и не слутећи о новом вре- мену које је већ било ту да почне освитати. Јован ДогиеновиЛ је био раније наштампао своје песме и рачуницу и сада му се већ почиње губити траг. Лука Шилованов ГеоргијевиЛ почиње у Пегати животну борбу и мученички нрилази ближе времену ко.је ће му донети жадосну судбину. Сава Шркаљ , мислећи да ће избећи страшна гоњења која већ ночеше због његових учених мисди о српском правопису. учини готово необјашњив поступак : он се 1811 у манастиру Гомирју покадуђери те носта јерођакон Јудијан; ади еудбину не избеже и он посде две године збаци мантију, те се стаде, гоњен као рањена звер. потуцати док не помери памећу. Вук Ст. КараџиК задуд тражећи раније лека својој ободедој левој нози и охромивши, био је 1811 у Београду учитељ основне школе. „Учитељ — прича Вук — како бих ја рад био да будем, нијесам био али знање народнога језика опазише и тада моји садрузи, који по већо.ј чести бијаху угарски Срби. и зваше ме зналцем српскога језика. Такво мишљење о мени подстицадо је у мени вољу. те ја не пропуштах ни- када нридике гдје год могах, оправдати то дијепо мишљење о моме знању језика; сдушао сам народ, кад говори како говори; гдедао сам да све забиљежим, што ми се год учинидо да треба знати". Ади и за овај и за онај мадо познији такав рад у Брзој Паданци. где је био судија, Вук леио веди да је био „без сваке књижевне намјере о ко.јој тада ни у санку снијевао нисам". Сима ШилутиновиЛ је био тада чиновник у Београду; знамо да је већ писао песме, понајпре лирске и љубавне, намењене нонајпре љубави према лепој Туркињи Фатими у Београду. коју и позније у песии
| 0.683581
| 0.18498
|
Prosvetni glasnik
|
1911-03-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093756205
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093756205/$50
|
success
| 0
| |||
ПРЕТПЛАТНА ЦЕНА: За Србију: На годину 18 динара; на пола годиие 9 дин.; на четврт године 4*50 дин.; на два месеца 3 динара. месечно 1'50 дшт. За Аустро-Угарску: На годину 20 круна; на пола године 10 круна; на четврт године 5 круна. За све остале земљг На годчну 24 франка; на пола године 12 франака; на четврт године 6 франака. НЕДЕЉА ИЛУСТРОВАН СЕДМИЧНИ ЗАБАВНИК Власник и уредник Стева П. Видаковић Уредништво је у Ломиној ул. бр. 57. Н ИЗБРДИЦОМ МИЛИВОЈЕ М. НИКОЛИЋ (СВРШЕТАК)' Било је већ скоро подне. Одмарајући се сваки час, јер га је посао брзо замарао, старац је секао споро дрва на улици пред неком о- ниском кућицом. Са чела му је цурео зној; клецало је сгарачко колено, а ма- лаксале руке само су вукле тестеру преко дрва и изводиле некакав туп и једак шум, налик на уздах и јецање. Кадгодбикоје дрво пресекао, у- зимао је друго и загледао: како би гаи на коме месту најлакше престру гао. Стругањејеби- вало све спорије, снага је издавала старца. Он остави за тренутак посао и исправи се да се мало одмори. Он нијеимао снаге ни за тај посао. То је сад увидео. Ста- рац није могао стругањем дрва да за- ради ни суву кору хлеба својој деци... На десетак корачаји од старца на самом раскршћу сгојао је, подупрт шта- кама, некаков просјак без једне ноге. Прозори на кући, одмах до оне куће пред којом је старац секао дрва, били су широм отворенИ; а из ње је допи- рала нека тиха и развучена песма, веома позната старчевом уву. Свет је пролазио улицом, пружао просјаку милостињу, а он би, кад би се проредио број пролазника, и сам певушио кроз нос ону песму. Старца је голицала радозналост ко то пева у кући. Пошто преструга једно чворновато дрво, остави тестеру и приђе прозорима куће, из које је долазила песма и завири унутра. Оно што виде кроз прозор потресе га и разбуди утрнуте успомене из ми- нулих дана. На пространоме, нискоме кревету седело је десетак абаџиских момака, прекрштених ногу и погурени, радећи свој посао; а пред њима, у углу собн на малој троногој столичици остари- ји човек у чојаном оделу, држећи цр- вене бројанице у руци — свакако мајстор њихов. Сви онипевали су. Старац уздах- јетко и врати се несвоме послу. У онеме што смотри кроз прозор, нађе слику целогасвога живота. Некада је и сам био мајстор и седео онако пред момцима, и у његовој је радњи и кући одјекивала песма... После је био туђ момак, па се ипак живело, а сад? Сада је спао на то, да другима струже дрва, под своју старост, па ни за тај посао није... Некада свој мајстор, па онда туђ момак, чистач улица и најзад тестераш, он је сутра жн^ао бити само још просјак као он^ш јЖкршћу. А свет је томе просјаку чинио мило- стиње само за то, јер /јОН, просјак. није Снимак г. М. Ј< Радојевића, поручника Развалине ку пе Цара Дазара у Круч-^ВДУ
| 0.759908
| 0.157167
|
Nedelja
|
1910-01-17
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761794
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761794/$4
|
success
| 0
| |||
696 iiomt u,eae Cp6aie." EbeMy cy no/jHHiteHe HeTHpn BjaflHKe 3e- majbcke , Seorpa/^CKH, ma6aHKH , jikhhkh h iieroTHHCKH , Te c ebhma o6pa3yie Hapo ^hh chho/j. *) MnTponojHT ie npeMa ^p- acaBHoi BaacTH ie/^HTH 3aKOHHTH npecTaBHHK CBera cBeuiTeH- CTBa te oho caMO npeKo H,era ^oaa3H y cao6pahai, c B3amfey- mhtponoahta 6npa chho^ (ca6op) cao6oflHO no npenncHMa npa- bocaabhe u,pKBe h3 pefla MOHauiecKora h KHe3 ra npomaihyi !e yka30m no ihto My ce noTBptjeH>e fla /je. Ha to ce iaBH u,apnrpafl- ckom naTpniapxy 3a H36op to r a ra CBeiano npH3Ha. Ako He cy s6or H36opHora ^eaa nopeMeheHe ^orMaTHHKe ocHOBe 3aKOHCKe y HCTOiHe u,pKBe, OH^a Baaa naTpHiapax H36paHora MHTpono- 3hta npocTO #a npH3Ha, h fla My HHOieHH anocToacKH 6iiarocaoB fla /je. Oflnpe ^e MHTponoaHT Mopa^e fla h #e 3 hhho y IJapHrpa#, Te fla ce npoH3Befle flOK cafl to H3Bpmyie HaicTpapniH BaaflHKa 3eMa.i>CKH. 0 oco 6 hthm oflHomaiHMa cpncKora mhtponoiihta Ka naTpniapmHiH hms npe ^e cnoMeHyTo o6iamibeH ,e KOHKop /jaTa. (3. TKaaan). H Baa^HKe cpncKe 6npa chho^ cao6oflHO H3 MOHauiKora pe^a, a KHe3 hx noTBpijyie. MHTponojiHT hx nocBehyie; 3a h3- 6op He ie HyacHO naTpniapxoBO ca H3BOJieH.e. A.ih Ka# ce H3- BecTH o H36opy, oneT iHH . 7 6e HOBOMe BJiaflimH anocTOicKH 6ia- rocjoB. Baa^HKe MOSKe 36aH,HTH ca 3BaH>a caMO MHTponoaHT y cnopa3yM ;BeH >y c KHe30M. *) MHTponoaHT na h BJia/iHKe npH- Maiy npHCToiHy naafey ofl ^pacaBe. IIpBH npiiMa 2.000 #yKaTa *) Hnie ham H03Haio Kora oh y3HMa 3a 6eorpaflCKor ienacKona; oceM aKO ie y to BpeMe, Ka# ie KaHHH nyTOBao, 6 ho y Beorpa #y nohhb. KoBaieBnii. lep OBaie ie aaKO Morao Ka3aTH , #a ie oh BaKapnie r. MHTpouojiHTy , noneM ie cnocoćan 6 ho na no/joohe uiajie. hhaie mh hmsmo Tpn enncKoncKe KaTe^pe h qeiBpTy mh~ Tpono ^niy. **) Hepa/tn oh obo y cnopa3yBi®eH >y c khe30m Beh ca co6opoM ap- xaiepecKUM , na n Ty Hnie ^obojbho caMo ieflHO cnopa3ym ^eH>e Befe CTBapHO cyijes>e, noc ^e nera Mopa H3afen 3aK0H«Ta npecyfla. y-
| 0.621467
| 0.2031
|
Pastir
|
1869-12-10
| null | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761894
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761894/$10
|
success
| 0
| |||
673 — 1910 — 674 Мајстори пушкари који би л<елели конкурисати, позиваЈЈ' се да поднесу молбе са свима напред побројаним документима, команданту XV пуковске окрз^жне команде, најдаље до 15. августа тек. год. која ће се документа послати војно-техничком заводу, где ће конкуренти и испит полагати. Плата је одређена (100) сто динара месечно. Из канцеларије штаба XV" (параћинске) пуков. окружне команде, 29. јула 1910. год. Бр. 10692, у Параћину. IV (ужичкој) пуковској окружној команди, потребан је један мајстор пушкар. Конкуренти који би желели примити се овог места, морају бити : 1. Српски поданици. 2. Да нису старији од 30 година. 3 Да су владања и понашања врло доброг и без порока, што ће уверењем доказати. 4. Да су одслужили прописан рок у војсци. 5. Да нису судом осуђивани о чему ће поднети доказе. 6. Да су свестрано и добро упознати са данашњим војничким оружјем, што ће доку- ментима потврдити. 7. Да су телесно здрави, и да немају никаквих телесних видљивих недостатака. 8. Да нису под стециштем, и 9. Да су писмени. Они мајстори пушкари који желе конкурисати, нека се са молбама и потребним по- датцима обрате команданту IV пуковске окружне команде најдаље до 9. авгуота ове године, кога ће се дана извршити избор једног од пријављених кандидата. Плата је одређена 100 динара месечно. Из канцеларије штаба IV пуковске окружне команде, 14. јула 1910. год. Бр. 7933, у Ужице. III коњичком пуку, потребан је мајстор поткивач. Конку^ енти, који би желели да се приме у државну службу као мајстори, треба да се својом молбом обрате команданту III коњичког пука до 15. августа ове године, кога ће дана и испит полагати. Уз молбу треба да приложе: 1. Уверење општинског суда: а) Да су српски поданици. б) Да су доброг владања. в) Да нису осуђивани за кривична дела, која повлаче губитак грађанске части. г) Да нису под стециштем, и д) Да занат и сада упражњавају. 2. Еснафско писмо да су мајстори поткивачи. 3- Крштеницу којом ће утврдити да нису старији од 30 година. 4. Лекарско уверење да су здрави. 5. Војничку исправу да су свој рок у војсци одслужили. 6. Да су писмени. Плата је 1080 динара годишње. Из канцеларије штаба III коњичког пука, 14. јула 1910. год. Бр. 4549, у Нишу. VI (шабачкој) пуковској окружној команди, потребан је пушкар, који је потпуно вичан томе занату. Конкуренти који би желели примити се ове службе, морају бити: 1. Српски поданици. 2. Да нису старији од 30 година. 3. Да су владања доброг и без порока, о чему ће поднети уверење. 4. Да су одслужили прописан рок у војсци. 5. Да нису осуђивани, о чему ће поднети доказе.
| 0.842912
| 0.143771
|
Službeni vojni list
|
1910-08-07
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256635
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256635/$6
|
success
| 0
| |||
Т Е Ж А К ОСКОВАН 1869 ГОДИНЕ ИЛУСТРОВАНИ ЛКСТ СРПСКОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ИЗЛАЗИ ТРИПУТ МЕСЕЧНО Број 11. 11. Априла 1914. год. Год. XI.V. У борбу противу поплаве! РЕЧ У СВОЈЕ ВРЕМЕ Изливом река и потока велики део наших најрод- нијих поља поплављен је. Многе реке тргле су у своја корита, али их има које су још изливене притискујући водом њиве и ливаде које су давно требале да се об- раде или је већ кра}ње време да се очисте и зирате. Ваља нам се старати да штету нанету нам попла- вом умањимо или отклонимо. Њиве са којих је вода тргла, чим се толико оцеде да се могу орати, ваља што пре узорати и засејати. Још није касно и можемо с успехом засејати их шећерном репом, кукурузом, пасуљом, сточном репом, а по потреби још и са грахорицом па и самом детелином и луцерком. Само ваља пазити да се не оре одвећ мокра земља. Боље је који дан очекнути да се оцеди, но је каљаву орати, јер ће ускоро наступити топли па можда и суви дани, па ће се каљаво орање запећи, те ни усев на њему неће како ваља изаћи, а још теже ће га бити прашити и разређивати. Ливаде са којих је вода тргла треба одмах обићи и прегледати, па и нагомилан нанос и муљ растурити, а целу ливаду подрљати, да би се трава лакше пробила и да не би земља окорела. Много већу бригу задају нам земље које су још под водом и за које не знамо кад ће вода са њих тргнути и кад ће се оцедити да се може на њима почети посао. Зато треба одмах да се спремамо за оно што је нај- Тежак 23.
| 0.757742
| 0.166788
|
Težak
|
1914-04-11
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093292360
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093292360/$3
|
success
| 0
| |||
— 135 — лепих сората дуња — „врањске" и „лесковачке", које им се највише допадају, и да их при том ништа не кошта. Резнице сам им обећао дати из расадника бесплатно. Како већина земљорадника не зна, да.седуњасем калемљењем и из изданака, може размножавати и прпорењем резница, на врло прост и лак начин, па да се имају оне исте користи, као и од калемљених и из изданака изведених, — то ћу овим у кратко показати начин како се то ради. Радови око извођења ових саднице, састоје се у овоме: 1. за време мировања сокова, преко зиме, треба насећи потребну количину резница, само прошлого- дишње леторасте, са дрвета, које желимо да размно- жимо; резнице укопати под какво дрво или на скло- њено место и тамо их чувати до прпорења; 2. када отопли око „младенаца", ископати резнице, пазећи да се пупољци не поломе; исећи их на 20—25 с. м. дужине, за овим у дубоко прериљаној или пре- копаној и добро уситњеној земљи, танком садиљком, направити потребан број рупа, у растојању 30—40 с. м. дубоке мало мање од дужине припремљених резница (18—20 с. м.) У овако направљене рупе, пажљиво спустити по једну резницу, пазећи да пунији, дебљи крај буде доле, тако, да јој остану ван земље 2—3 пупољка, за овим ситном и влажном земљом рупу попунити и напослетку земљу око резнице сабити, и 3. преко лета, за време суше, чешће заливати, плевети и покорицу, ко]а се после кише или заливања, на површини земље образује, окидати т. ј. уситнити, како би ваздух имао што више приступа и напослетку, за време великих врућина, а нарочито око подне, треба их засењавати. Овако однеговане, ужиљене саднице, могу се пре- садити на стално место, пошто се пажљиво ископају, исте јесени и ако су још мале; а могу и у прпоришту остати још за коју годину, докле потпуно не одрасту. Дуње је најбоље садити на местима заклоњеним од ветрова поред воде: бунара или чесме, како би се преко лета чешће заливати могле, пошто су им жиле
| 0.816525
| 0.136261
|
Težak
|
1912-03-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093452165
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093452165/$9
|
success
| 0
| |||
ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ 693 дотле, да то ностане стара ствар: а нарочито кад је већ оиробапа десе- типу година и кад еу се иоказали иовољпи резултати, бар бољи од дана- шњег систеиа игколовања. По мом нелеродавном мишљењу ми би моглп и тробали да ура- димо ово: 1.) Како се ирпнцпп манхајмског система школовања оснива погла- вито па разлцци индпвидуалндх умних спогобнпх (интелокаа) код ђака, то треба нрво уиознати учитеље са методом за то изучавање ученика. А то се може ностпћц предавањем у учнтељскпм школама, или да се отвори један Феријалпи парочпти курс на нашем унпверзитету, где бп про®есор педаго- гпје упозпао наставнике са тим методом. 2.) Да се нрпвремоно ова спстема опроба у нашим већим градовима, где бп се отворпле макар само оне средње ирииремне школе, узимајући слабе ђаке из 2— 3 оближње школе, ако би пх било мало. Користп од тога јесу оне што је к циљ овог спстема: да се избегне нонављање и да се ноправп квалитет наставе, делећп ђаке по способпости, и удешавајући на- рочпти нрограм према њихоним споеобностима. Д радп нотнуности овог спгтема требало бп отворптп н по једну помоћну школу (у целој вароши) за телесно и душевпо неразвијепе ученике. Сви ми наставници врло добро зпамо колпко слаби ђаци сметају добрим ђацпма у папретку у настави; и докле бп се сл овима дотерало, да се због слабих ђака не задржавају. Превео Ђ. С. Којић, уч. * Како да задобијемо иокорност код деце? — Овако се ппта једап Француз и ево до каквпх закључака долази: На првом месту поставља као прпнцпп да су допста неваљала деца редак изузетак: „у већини слу ајева нагаа су деца иостала непокорном и непослушпом са нпшег незнања да нх учинпмо послушпом". Има деце „глупаве, туњање, нервозне и напрасите". Понашати се и поступатп са њима као с неваљалцима, значи гонити их да се откажу сваког напора, значи гонпти их да се ограде нотпуном равно- душпогаћу и покадшто да употребе лажно частољубље „како бп показала оно за шта је подобно певаљало дете". Да бисмо извојевали послушност у деце треба пре свега тражити од њих само оно што је могуКно остварити: „Колико је родитеља који наре- ђују својој деци да се играју, али да се не унрљају, да не лармају и т. д. као да игра нпје покрет сам по себи изврстап и као да се прп том покрету може остатп потпуно чист и да се не прпчпни ни најмање вике ни галаме". Потом. наређпваће се деци што је могућно мање. Одједном пздати врло много заповестп и много наредаба, зиачп изложити се оиасиости да се дете нп једној не одазове п да је не изврши. Напослетку, пе треба се никако усге- зати ,,чим то буде могућно" п објаснитп детету иовод зановестима. „По- стунајмо и понашајмо се према доци као према паметним створовима; у толико ће нас лакше нослушати, н у толпко ћемо опет пмати већег права да тражимо од њих непосредну, апсолутну покорност. Није реч о томе да се пред децом држе дугачки говори, нитп нак да се са њима води пре- нирка: „Нека добар повод подунре нашу зановест; ако наиђе какво опи- рање, гледајмо што пре да ствар објаснимо, што краће, и тада застанимо п рецимо: в Јоване, рекао сам ти за што; сад иослуша.ј'-'-. Очеку.је ли се извршење? Оставимо детету времена за размпшљање. Ако одуговлачи са извршењем наше заповести обратимо се његовој свести иросветни гласник , I књ., св. 7., 1913. 48
| 0.63124
| 0.191112
|
Prosvetni glasnik
|
1913-07-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757938
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757938/$81
|
success
| 0
| |||
НАОТАВА Н КУЛТУРА 679 јемо темсљан погдед на ток моралног развића дечјега, на поступно растење моралне зрелости у младога човека, на ток развића његове моралне увиђавности, његових етичких осећања и Формалних особина вољиних, потребних за морадно делање. Ми имамо, истина, опширну психологију дечјега доба, стекли смо погледе на опште духовно развиће младога човека, ми познајемо раз- виће његова. језика, његових представа, његова памћења, на и глав- није ствари о његову осећању и вољи, али иознавање развића његове моралне природе и етичких способности тек је у повоју. Истина је да од појаве Русовљева „Емила" (1762 г.) у средишту педагогике стоји захтев: да схватимо дете у његовим особинама; сви педагошки про- блеми морају полазити од темељног схватања детета, његових особе- ности, његова тока развића, његова индивидуалитета и личности. Али ма да имамо овај појам и овај захтев о познавању детета виите од јед- нога столећа, ипак је нагае разумевање моралног живота дечјега слабо напредовало. Велику нразнину у нашем знању о дечјој природи и његову етичку развићу тежи да нонуни истраживање наших дана. Тек са области етичког испитивања младости бациће се нова светлост на морално васпитање. Етичко развиће младога човека састоји се уопште у чињеници, да је морално расуђивање, осећање и делање у деце неко време посве различито од тих појава у одраслих, и да се тек најлак изгуби ова разлика, тако да се приблнжи моралном животу одраслих. Ми морамо уиознати моралну особеност омладине у свима њеним Фазама развића. То је основни проблем нашег етичког испитивања младости. У пракси васпитања ми немамо посла са апстрактним дететом, већ са моралним индивидуалитетима и личностима, са децом која од- расту под са свим различитим моралним утицајима. Ми знамо уопште да је дете неко време (од прилике до 13. године), са ретким изузецима, тако рећи производ своје околине. Упоредимо занемарено сиротињско дете са брижљиво очуваним дететом имућне породице. Каква разлика у току моралног развића! Због ванредно лепог утицаја спољашњих животних ирилика на дете, мора се испитивати морално развиће под нормалним и под ненормалним околностима. Чињенице показују да имамо два различита типа моралгог развића: нормални ток моралног развића под релативно идеалним околностима и спречени или анор- мални ток, нод утицајем неповољног социјалног положаја. Морално развиће дететаје даље зависно од његовог општег ду- ховнога развића. Морално схватање, морално увиђање, правилно схва- тање моралних закона уопште је тек могућно, кад је ошцта интели- генција дечја достигла извесну зрелост. Морална осећања, као пошто- вање других људи или несебичну симпатију може дете имати тек тада, 47*
| 0.67726
| 0.162477
|
Prosvetni glasnik
|
1913-07-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757938
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757938/$67
|
success
| 0
| |||
СЛУЖББНЖ ДЕО 27 саловнћа, проФесора Друге гимназије, који моли да се од његове књиге .,Пантахиметрија или општи брзомер" откупи бар 100 комада са 30°/ о по- пуста са 3—4 инструмента. Савет је одлучио: да се умоле г .г. М. Миланковић, ванредни нроФесор Универзитета, и Ј осиф Ковачевић, директор у пензи.ји, да ову књигу пре- гледају и Савету поднесу заједнички реФерат, пошто молилац претходно депонује Благајни Министарства просвете и црквених послова (50) педесет дннара на име награде г.г. реФерентнма. IV Прочитано је писмо Господина Миннстра просвете и црквених по- слова, од 14 августа ове године ПБр. 9108, којим шаље на оцену и миш- љење молбу г-ђе Милене Ж. Миладиновићке, из Руме, која моли да се њена књига „Мученици" откупи ради поклањања ученицима основних н средњих школа. Савет је одлучио: да се умоле г. г. Јеремија Живановнћ, проФесор и Михаило М. Станојевић, учитељ, да ову књигу прегледају и Савету под- несу заједнички реФерат, пошто молитељка претходно депонује Благајнп Министарства просвете и црквених послова (30) тридесет динара на име награде г. г. реФерентима. V Прочитано је писмо Господина Министра просвете и црквених послова, од 10 августа ове године ПБр. 13290, којим спроводи на оцену и мишљење рукопис: „Физика за III разред гимназија и реалака и за учитељске школе" од г. Миливоја Добросављевића, проФесора крушевачке гимназије. Савет је одлутио: да се умоле г. г. Максим Трпковић, проФесор Реалке, Славко Милић, проФ. Треће гимназије, и Светислав Максимовић, проФ. Прве гимназије, да овај рукопис прегледају и Савету поднесу заједнички реФерат, пошто молилац претходно депонује Благајни министарства просвете (90) де- ведесет динара на име награде за г. г. реФеренте. VI Прочитано је писмо Господина Министра просвете и црквених послова, од 14 јула ове године ПБр. 8026, којим тражи од Савета мишљење како се има сматрати сведочанство Милоша Станковића о положеном испиту из VII разреда, као и даљи његов положај у средњој тколи. Савет је одлучио: да сведочанство Милоша Станковића нема законске вредности (чл. 39. закона о средњим школама) п да он не може више бити редован утеник гимназије. VII Прочитано је писмо Господина Министра просвете и црквених послова, од 14 ов. мес. ПБр. 10.920, којим шаље на оцену и мишљење молбу г. Љу- бомира Ивановића, академског сликара, којн моли за место учитеља вештина у једној од средњих школа у Београду. Савет је одлучио: да се умоле г. г. Љубомир М. Протић, управитељ Ж. уч. школе, н Риста Вукановић, виши учитељ, да прегледају молитељеве квалиФикацпје и поднесу заједнички реФерат.
| 0.670435
| 0.176982
|
Prosvetni glasnik
|
1912-01-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093756187
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093756187/$28
|
success
| 0
| |||
— 736 — ће пунити стомак и црева, а таква храна јесте ли- вадско сено и овас. Има тугаљивих кобила које не трпе да их ждребе доји. Да би се на то навикле, треба их хватати за виме и трљати око овога а поред тога и мусти их. Ако и то не помогне, треба јој подићи задњу ногу метнути и лулу на горњу губицу па онда пуштити ждребе да доји. Код понеких кобила дешава се да им у виме не сиђе млеко. У том случају ваља га утопљавати наро- читим топлим завојима а кобилама као напој давати теј од анижа и коморача н уз то хранити их са пре- крупом. Па ако ни то не помогне, не остаје ништа друго него ждребе подметнути под другу кобилу ако ова има довољно млека да и њега исхрани. А ако такве кобиле нема, онда се оно мора хранити крављим мле- ком из суда и од краве која се скоро отелила. Млеко се мора загревати до оне топлоте коју оно у вимену има, пошто се претходно метне у њега мало шећера. У почетку, докле се ждребе не навикне да пије млеко и из суда, може му се давати из какве флаше. По себи се већ разуме да флашу треба добро опрати врућом водом и испрати је, пре него се у њу наспе млеко. Пошто се флаша напуни млеком, ваља у њу спустити тању цев од каучука па онај део што је ван флагае, дати у усга ждребету да сише. Тако га ваља хранити 10—15 дана, па му се после тога времена може давати млеко и из суда да пије. Деси се да по неки пут оболе сисе код кобиле, те да због тога не може ждребе да доји. Како оболењу могу бити разни узроци од већих штетних последица, ваља звати марвенога лекара који ће прописати како ваља оболеле сисе лечити, и млеко измузати како и виме не би оболело. У том случају ждребе би се могло хранити како је напред поменуто. Кад год је време мирно и топло може се ждребе пуштати на поље да се креће. Ако ли је пак стаја за- парна, топла и влажна у толико је пуштање ждребета неопходније. Испочетка се оно несме држати дуго на
| 0.835169
| 0.149463
|
Težak
|
1913-12-15
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093452134
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093452134/$18
|
success
| 0
| |||
1112 НРОСВЕТНИ Г.1АСЛИК Врло је симпатичан и од особите вредности лени и доста исцрпни чданак о лапу, (од Олге Гавриловићеве) стр. 20. Будуће учитељице треба да се заинтересују оваквим стварима, да пх савладају, да би могле и у овом погледу утицати на сеоско женскиње и обавештавати га. Два ппсма учитељица са села, напгих бив. ученпца (једно од Јулијане Иетровићке), стр. 25. трећи је наставак из ранпјих извештаја. Ова рубрика посвећена је одржавању везе свршених ученица са школом, која их је сире- мила и одушевила за учитељски носао. Ученице пишу уиравптељу, нас.тав- ницама, наставницима или млађим другарицама, које су још у школи, и опда по неко тако писмо се штампа, а оне нису нп слутиле да ће то бити. Наставнице и наставници могу бити задовољип кад из оваких писама внде резултате својих желл и свога рада, а ученице пмају лен прпмер како да и оне раде кад оду у народ. Чланак: За светп рат, стр. 29. казује шта су наставнице и учепице ове школе радиле у времену кад се на бојним пољима иролевала румена крв косовских осветнпка. Ученице су с наставнпцама од уштеде за екскурзије по неослобођенпм срнским земљама за 1000 динара купиле вуне и илатна, на су исплело 724 нара чарапа, сашиле 363 кошуље и т. д., на нослале на бојно поље браћи својој. А кад су урадиле за наш новац купљени ма- терлјал, оне су помогле у истом нослу Колу Срнских Сестара, Главном Одбору за помоћ спротнпм војницима и пострадалима у рату, оиет су плеле и пшле док нису пошле у школу а доцније, у бугарском -рату, ступиле у болнице као болничарке. Тако су оне хтеле да се одуже отаџбпни у тешким данима, кад јој није била на одмет помоћ све деце њене. Овнм се чланком одговорило и жељи г. Министра иросвете, који ће, ирема једном распису о овоме, наредити да се у једној књизи изнесе све шта су српске школе и српски ђаци урадили за светп рат. У другом, службеном, делу, стр. 34. и даље до краја, изнесенп су подаци који се тичу иепосредно школе и њеног рада, како је то већ ред. Али иу овом делу пмају две ствари од општпјег интереса: С нашег пута, где су белешке са екскурзије низ Ђердаи, кроз Бугарску и Србију и лепо нредавање: Поздрав срнској војсци. држано у IV разреду Вежбаонице под руковођењем наставника школског рада Б-г Ст. Окановића. Вреди позабавити се и извештајем о Вежбаоници, стр. 58.—62., где има описан ток прославе Св. Саве и говор унравптељице (Савке Радиче- вићеве) о ратним догађајима и о Св. Сави. Кад се завршавао овај извештај у штампи, избио је рат српско-бугарски. на је и томе носвећено неколико редова, стр. 84.— 85. Овде вреди споменути да се иснунила нада, исказана у ночетку рата: „Велики, добри Бог казпиће грешну незахвалност и помоћи српском народу да очува своје племанитом крвљу задобивене тековине" па је тако и било Богу хвала! На стр. 3. корица ноређана су имена чланака, који су штампани у извештајима I. до VI, има их 29, и са ових 12 свега 41. Прву страну корица краси и ове годпне леп уметнпчки рад (Вете Вукановићке), који садржи леие шаре из наше старе орнаментике, а при врху је симболично представљена просвета од које иолазе светлосни зраци на све стране. * Приказ овај, мислим, иоказао јо да је цео извештај одговорио своме цпљу, и да је он доиста огледало рада осећања, тежња а донекле и постигнутог
| 0.641042
| 0.187499
|
Prosvetni glasnik
|
1913-11-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757823
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757823/$96
|
success
| 0
| |||
СТРАНА 130 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БРОЈ 17. ранијим законима." Нраво иовериочево дасе, принудним иутем, његова трансбина, која је нредмет извршне одлуке судске, наплати јесте његово стечено право (§ 462.) које му ни закон не би могао оду- зети. Наравно да, ако би се такав закон ипак донео, он би био обавезан за су- дове и извршну власт, пошто они пису надлежни да цене материалну уставиост једног закоиа (чл. 117. и 146. Устава), али то ништа не смета да би такав закон био Уставу противан. Из овога излазп да се закон о мораторијуму не би могао, без повреде Устава, донети ни за време рата. Може се, сумње нема тај систем крити- ковати, али је он код нас такав. Да ли би полициска власт могла од- реднти, као дан продаје, недел>у или који од оних дана који се, по државном ка- лендару, сматрају као празнични дани? Код овога питања могли бисмо стати на једно од ова два гледишта: једно се односи иа природу посла о коме је овде реч, а друго се тиче саме власти која тај посао врши. Када станемо на прво гледиште, могли бисмо одговорити. на горње питање, не- гативно, то јест рећи да се јавна про- даја не би могла обавити у недељне и празничне дане. И заиста, извршеље од- луке судске, као друга Фаза грађанскога спора, спада у послове судске. а ови се, по § 510., не врше „у дане, које је црква за светковање одредила, а оспм тога два дана пред Божић, на великн четвртак, нетак и суботу.« Шта више, по истом основу, извршења не би требало преду- зимати ни »од 16. Јуна до конца Јула закл.учно", будући, по истом пропису, § у 510., за то време судови не раде, време које се зове велики судски одмор (распуст, Ферије). Изузимају се, наравно, они судски послови који долазе у над- лежност дежурнога судије и који се, по §-у 51 1., врше и за трајања судскога од- мора, и међу којим пословима се не на- лази и рад на извршењу судских одлука. А ако бп, противно овом пзлагању, по- лпциска власт одредила за продају један од оних дана када судови не Функцио- нишу, тада би се она имала извршити први дан по томе дану, под условом, ра- зуме се, да тај дан долазп међу дане када судови раде, саобразно §-у 1х'8. по коме: »Ако последњи дан рока падне у дан празнични или у дан одмора, пли ако се погрешно одреди рочпште у ове даие, онда се узима први радни дап по праз- нику или одмору за дан рока или ро- чишта". Ако се, пак, држимо другога гледи- шта, ако, то јест, имамо у виду саму власт која је, код нас, надлежна за из- вршење одлука судских, онда ћемо рећи да иродаја јавна може бити и у недељу и у празничне дане, а тим пре и у дане судскога одмора. Ово стога што поли- циска власт — ми се задржавамо на њој, зато што је она, у главном, извршна власт кад прпнудне наплате — нема празника пн одмора. Она нема празника ни одмора, стога што је она најважнија власт у др- жави, а најважнија је, јер је прва и по- стала. Она је прва и постала зато што је најважнија. Са задатком да одржава у друштву ред и јемчи за оезбедност у њему — оно чему се, у принципу, и тежи у држави, оно што се, у први мах, и хтело у самом почетку државнога живота — полиција је постала када и држава: то су, тако да се изразимо, два близнака. Једина, у то време, власт у држави, по- лнција је имала у рукама тада све власти. Доцније је и код ње, као и у другим дру- штвеним маниФеотацијама, наступпло ди- ФСренцирање, из ње су се, као из некога извора и правласти, развнле и све друге власти, али је у њеним атрибуцијама остала и даље оиа њена првобитна власт, власт која гарантује мир и безбедност, задр- жала је иајкарактеристичнију од свију државних власти, због чега полшхија и јесте управо символ државне власти, она је втаст у правом смислу тс речи, она је, подупрта војском, она сила која даје праву његову практичну вредност, оси- гуравајући му санкцију. 1 ) ( наставиће се) Ж ПеоиЋ ПРИВАТНИ ТУШИЛАЦ КОД ДЕЛА ОДВОЂЕЊА У нашој земљи врло је чест случај, да се на сеоским саборима загледају мо- мци и девојке и да, ако родпте.љн брак не допуштају, момак са својим друговима нз села или одмах иа сабору или доцније од куће украде или отме девојку од ње- зиних родитеља и водп је својој кући. Кад девојка бар једну иоћ преноћи у мо- мачкој кући, ондт. се она сматра као осрамоћсна и њезини су родитељн тиме нагнани да даду пакнадно одобрење за брак. Бива пак много елучајева да мо- мак Фактички деФлорппте девојку, јер у томе види најбољу гараптпју да му њо- зини родитељи брак морају дозволнти. То он не ради нп у каквој другој намери до ради тога: да осигура брак. Редован је случај да родитељп дево- јачки, принуђени силом околности, дају накнадно одобрење за брак. Цео сз иосао око закључења брака тада свршава врло брзо, о тој се ствари органи власти и не извештавају, те и не долази до кривичпог посгупања због извршеног дела одвођења. Али деси се да посреством трећих лнца ствар дође до знања полицпјској власти и она отночне кривнчно ислеђивање. Нама су познати случајеви да је полицијска власт забрањивала венчање одведене де- војке оа момком, наређивала лекарски преглед девојке а безразложно држала у притвору момка. Особена правна нрирода деликта одвођења изгледа као да није до- вољно јаена извесним органима истражне власти. Нарочито као да није јаено: шта је процесна претпоставка акцији поли- циске власти, кад, у ком случају, она може предузети истрагу, управо каква је тужба подлога овоме процесу. Оставл>ајући на страну битна обележја самога деликта, ми ћемо сада говорити само о његовој ироцесној претпоставци, дакле о тузкби, којом се истрага заснива. В„ у везн са овим, иицрпиу расправу ,Д. '1о. Алимпића, Исгоријскч развитак иолицијских власти у Србији (1193—1869), стр. 3. а 15.. Општа замерка неодре1)0ности и не- еистематисаности као да би со код де- ликта одвођења нашем К. 3. нарочито могла ставити. Он је извесне случајеве одвођења ставио у главу XX која говори о злочииствима и преступљењима про- тиву личне слободе, а друго, у суштини исте, у главу XXI која говори о дели- ктима противу благонаравија. Ми ћемо мало нпже показатп да еу у ствари сви делнкти одвођења деликти иротиву личне слободе. Шест параграФа К. 3. говоре о одво- ђењу: 187, 188, 189, 190, 197 и 200. Од ових § 190 ироцесуалне је нрироде а остали предвиђају особене деликте, те ћемо их разликовати према разлици за- штићених правних добара. § 187. предвиђа случај у пауци К. Права познат под именом »крађе деце", која још пису иавршила 16 година н то у циљу да се употребе на користољубиве и неморалне намере. Одвођење жснских ради тога да се ра њима ступи у брак или да се са њима блудно живи није по овоме параграфу кажњиво, јер је та радња као специјалан деликт даље предвн^ена. Правно добро које је овде, код крађе деце, нападнуто, јесте лична слпбодп њихов а. То је јасно, ако је дете одведено силом или преваром, али исти је случај ако је дете отишло по своме прпстанку. Јер и у том случају извршена је »повреда Фа- милијарног права" а ту повреду закон хоће да забрани. Дете од 16 год. нема права да собом слободно располаже, те отуда оно и не може датп иуноважан пристанак па одвођење. Повреда лпчне слободе детнње, која је у родитељским рукама, извршена је и тада, када је дете пристало да са одвођачима иде. Овпј облик одвођења казни се по званичиој дуж- ности. Тај карактер се не мења ни у слу- чају става II §187. Тамо се вели : »Но ако се одвођење чисто у ползу одведеног клонило, и ако је том његово стање за- иста побољшаио, неће се казнити, ако у слеству тога родитељи или заотупницн одведенога доцније то одобре.« Као што се види: накиадно родитељско одобрење има за носледицуда уништи иротивирав- ност радње. После тога одобрења нема више кривичнога дела. Док то одобрење, пак, недостаје поетоји кривично дело и оно се казни само по званичпој дужности. § 1 88. предвиђа случај на превару или насиљем изведеног одвођења женске, у циљу да се са њом веича или блудно живи. Од оваквог одвођења заштићена је свака „женсиа" — девојка, удовица, распуште- ница и удата жена — т. ј. женска која има жива и норазведена мужа, а пређа- шњим § 187. заштићено је од одвођења свако лице и женско и мушко. Пошто је л^енска одведена силом или преваром, то је повређено правно добро њезина лична слобода. Али женска може бити одведена у циљу венчања или блудног живота и по њеном иристанку. И тада постоји кри- вичпо дело. У том ногледу предвиђа закон три разноврсна случаја: ако је но својој вољи одведеиа неудата женска која није још навршила 15 година н то без знања
| 0.717653
| 0.181559
|
Policijski glasnik
|
1910-05-02
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095257530
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095257530/$2
|
success
| 0
| |||
796 ,,H MH30My Bory npncT^naHHO, ,,To norn6e Ha KocoBy paBHOM; „A. ca nera Beh c necMre K^ieTe?" TaEO /i,aKjre 6pgfeo CpSan ca Hecaore npo^e; iep OHa ie y3poK, ihto Cp6«Hy Ha Kocoiiy TO.THKa H3rH6e BoicKa; OHa ie y3poK, niTO Cp6nHy Ha KocoBy npona^e H ,apcTB0! E na cyflHTe cjmh, Ka^ ca Heciore npona^aiy u,apcTBa, niTa fee OH^a ca onniTHHOM, iHTa jiu ca nopoaHii,OM ie^HOM ^a 6y#e, r^e ie Hecaora caory Haflianaaa. Te MecTO i&y6abh h MHpa, Mp3KH.a h HeMHp OB.ia#ao? Cy /^HTe, 6pafeo, na npoMHCJHTe caMH, KO.IHKO HaM ie caora ofl HOTpe6e, 3a nocTaneMO oho, hito Tpe6a #a nocTaHeMO, HeCTHT H BaJBaH Hapo^, HeCTHTH H Ba^baHH J&yflH.— Ceao rfle ciora BJia#a, Ty h 6o;KHin 6aarocaoB He H30HBa, ceao to ie — Beceao. A ^om r ^e j&y6aB h cnopa3yMaeH.e npe- 6HBa, Moace ce no npaBy Ha3BaTH ^omom 6oacHi ,iim , CTaHHiHTeM nopo ^HHHor yacHBaH>a h aeMaJBCKor 6zaroBaH>a. — Ho ceao naK, r#e ce pacnpa h HeHaBHCT yByK.ia, to fee ce.io 3ao6a noiecTH, Kao plja rBoac^e hito noiefle; Kyfea fee ie^Ha 3a #py- tom na^ath , pacipoiHfee ce , h ceao — ocTafee nycTO. — Ila TaKO h CBaKH flOM, CBaKa iiopoflHu ,a , rfle ie pa3roi?op h ^oro- Bop 3aMeHHJto ryh ^aH>e, a hhat h KaBra nporoHiua necMy — y tom fl 0M y nopeTKa hh HanpeTKa hema, y tom j\omj 6oacnia 63arocjioBa HeMa, h ayro npoTefen Hefee, a HecjioacHa 6pafea C30IHKH fee ra o6opHTH, a HHKafl ra noanfeH Hefee. Tfle cjiore HeMa, Ty hh ^By6aBH HeMa, r^,e j&y6aBH HeMa, Ty hh 6oacier 6aarocaoBa HeMa, — a rfle csera Tora HeMa, Ty 6e3akoite ob ^a ^ath Mopa h e'ro BaM roTOBa naK .ia Ha 3e mjbh. To ie ftaK-ie 6pafeo 3eMaa>cKH nanao, Kor necaora pa^a, to ie oho 310 , 0 kom cpncKH Hapo^ osaKO neBa: ,,y I'lH^nin TeniKO 6e3aK0i &e: ,,He nouiTyie MjaijH CTapniera, „He cayniaiy ljeii,a po^HTej&a; ,,PoflHTei>H nopofl nora3H.ni,
| 0.625581
| 0.205247
|
Pastir
|
1868-12-30
| null | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761852
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761852/$2
|
success
| 0
| |||
чиновпика о дичним односима о којима се воде податци у војсци. Краћи огласи и обзнане лица из војске штампају се бесплатно, за остале огласе плаКа се унапред државна такса и по 20 пара од петитнога реда једнога ступца за свако штампање. СЛУЖБЕНИ ВОЈНИ ЛИОТ ОРГАН И ИЗДАЉЕ МИНИСТДРСТВА ВОЈНОГА Олужбени Војни Лист излази по потреби. До- бијају га бесплатно војна надлештва и команде. Даје се у замену. Примају се само књижевни огласи војних и патриотских дела и огласи о вој- ничкој счрени. као и обзнане официра и војних УРЕДНИК: ЗА НАЧЕЛНИКА ОПШТЕ-ВОЈНОГА ОДЕЉЕЊА, ЂЕНЕРАЛШТАБНИ ПУКОВНИК МИЛОШ А. ЈОВАНОВИЋ Година 36. Солун, 23. септембра 1917. ^ > Број 26. ОДЛИКОВАЊА У ИМЕ ЊЕГОВОГА ВЕЛИЧАНСТВА ПЕТРА I ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ И ВОЉИ ИАРОДНОЈ Краља Србије ми АЛЕКСАНДАР НАСЈ1ЕДНИК ПРЕСТОЛА На предлог Нашега Министра Војнога, а за показану храброст и пожртвовање у рату 1916. и 1917. године, одликујемо: З.ттним војничким орденом Нарађорђеве Звезде са мачевима: резервнога поднаредника 1. батерије дунав- ског пољскога артилерискога пука Животу М. Станојевића, ослобођавајући га од плаћања таксе. Наш Министар Војни нека изврши овај указ. ФАОБр. 22054. 1. јула 1917. у Солуну. Министар Војни, Ђенерал, Бож. Терзић с. р. У ИМЕ Н»ЕГОВОГА ВЕЛИЧАНСТВА ПЕТРА I ИО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ II ВОЉИ НАРОДНОЈ Краља Србије МИ АЛЕКСАНДАР НАСЛЕДНИК ПРЕСТОЛА На предлог Нашега Министра Војнога, а за заслуге стечене у рату 1916. и 1917. године, одликујемо: Златном Медаљом за Храброст: поднаредника-добровољца (сада неборца у Седеској болници) Александра Јовиновића, осло- бођавајући га од плаћања таксе. Наш Министар Војни нека изврши овај указ. ФАОБр. 21042. 18. 1ула 1917. у Солуну, АЛЕКСАНДАР с. р. АЛЕКСАНДАР С. р. Министар Војни, Ђенерал, Бож. Терзић с. р.
| 0.68836
| 0.198319
|
Službeni vojni list
|
1917-09-23
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095255344
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095255344/$1
|
success
| 0
| |||
669 — 11 МИНИСТЛРСТВО ВОЈНО ЕБр. 939. НАРЕЂЕЊЕ. Да би се утврдило стање целокугше вој- ничке спреме по гарнизоаима старе области, наређујем : 1.) Да св:1 гарнизонбра у Старој Области ко- мисијски отворе све магацине и касарпе, и све што пађу од војапчке спреме, одмах да попишу, да утврде, којој команди нрипада и да опет затворе комисијскн; а копију од тога списка да пошаљу хМинистру Војпом, а другн Главпом Питепданту (Нрховпа Комапца). Врховна Команда учнпиће распоред са спремом. 2.) Ово исто урадити и са: сеном, сламом, зобљу, дрвима, гасом п осталим потребама, по магацинима, дрвљаницима н сењацима је- дипица чије су трупе отшпле па коицеп- транију. II ово да се утврди комасијски и да се опет пошаљу сппсковн Министру Војном и Врховној Команди. 24. јула 1914. годипе У Иншу. Мшшстар Војнц, Пуковнпк, Душан П. Стефановић с. р. МШШСТАРСТВО ВОЈНО Б./Н. 442. РАСПИС Па оспову чл. 125. Закона о Државпом Ра- чуноводству, нарећујем: 1.) Да се издавање нлата н осталих пов- чапих прппадлежности врши само на каси где се који ио списку води и где се новнанн подацн о плати налазе, све док се ти подаци, по премештају дотпчпог лица, пе пошаљу па- длежној комапдп нли устапови. Те податке треба свакп при поласку пз комапде, да узме на потппс п личпо понесе, и преда, такође па потпис, комапдн или устаповп где ће пла- ту прнмати. 11а случај да којн услед нзванред- них околпости пе могпе понетн своје податке о плати лично, падлежна команда нослаКе нх 670 одмах поштом, прспоручсно, и о пошиљају депешом нзвестлтн опога па кога је писмо адресовапо. Без тпх података ннкоме се пншта па име плате пе може издаватн. Храпа се, ме- ђутим, у пзузетнлм прилпкама може издавати тамо где је дотнчни па слузкби, па ма подаци о плати и не били стигли. 2.) Пзузетпо, у прпликама нарочитим, кад се неко налазн ван своје комапде где плату прима, бпло но службп бнло па болокању, у болнпци и томе сличпо, може примати свије повчане принадлежпости н преко неке друге команде нли устапове, по палогу комапде где се на платп води. У тим прилпкама псступаће се овако: а) Ако комапда, која дотнчпога по плат- поме списку водн, зна где је у доба кад на- ступи време издавања псвчапих припадлеж- ностн, дужпа је пздатп телеграфскн палог, једној од команди или установа поменутнх под ,,б", да му плату нзда. Налог мора озна- чнтн суму цнфром п словпма, Овим налогом, команда која га је издала, задужила се је опоме коме је парецила да изда за њеп ра- чун, н одмах јој шаље на попуну касе. После издатог палога за издатак комапда или уста- нова пе може том сумом располагатн без одо- брења команде илн установе, којој је палог за издатак издала; п б.) Ако команда ннје зпала где се дотичпн палазп, да нзда палог да се за њеп рачун плата изда преко касе друге команде или уста- нове, дотнчни ће се прпјавитл најближој му војпој устапови која има касу: они који су у болници — управи болнице; они који бо- лују код куће, на осуству су и т. п, команди обласне дивизије ако је ту у месту; у местима где није команда дивизијске области — пу- ковској окружној комапди, а где ни ове нема — најближој војној стаппци, да телеграфски, службепо, саопшти дотичној команди да се официр, чпновннк нли службепшс палази ту и да захтева да му се изда плата. Надлежна команда или устапова по прн- јему пзвештаја дужна је одмах, хитно, издати палог за издатак ономе од кога је извештај добила на начнн како ]е прописапо под а.) 1. : Т 1 гпн ппи којп желе да се која сума поваца, пајви ше' до"-ОТТ"'дипара," доставп њи- хов ој пород пцп, међутим, пису у могућпости да ту сум^ ГПјгпТОм брзо бтправе, могу суму депоновати најближо] во.јној каси са актом у коме ће означитп колико сб' НчШЖВ' н коме се та сума има иредати озпачавајућп тачну адресу.
| 0.652395
| 0.210205
|
Službeni vojni list
|
1914-07-03
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095250470
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095250470/$29
|
success
| 0
| |||
289 CnoMeHykeMO OB#e flBa cayyaia H3 cb. nncMa cTapor h HOBor 3aBeTa , koih iacHO noKasyiy, KaKO ie Bpao uiKo^jBHBa Kpa^a, h KaKBoi ie Ka3HH cyfl Soacin no^Bprasao Kpa /p>hbii ,e. JJocae 4y/],Hor ocBoieaa rpa/;a IepaxoHa, Bor 3anoBe#H H3paHJE >i ^HMa #a caB iijbeh — 3^aTO, cpe6po. 6aKap, h rBoact>e 0ftHecy kz cokpokhipe tocrioahs, ho hckh Axap yKpa^e ie ^ah /jeo op, Tora iuieiBa. Tocno^ 3fior KpiiBHije ie/jHor noneKa pa3 r«. eeu ce Ha cBe H3paHJBH,e 3aTO, hito ce ie y H35paHOM Ha- po^y Haraao TauaB npec r rynHHK. H3panjBu,H He3Haiyfen HiTa ie Axap ynHHHO, no^y Ha apy rh r p a fl - fl a ra ocBoie , ho Tocnofl yMa- ao ihto hx HHie CBe npe/jao y pyne HenpHiaTejBHMa. C bh ce H3paHJBn,H 36yhe , a bo^ h>hxob Hcyc HaBHH o# y5Kaca, 36or HeoneKHBaHe Hecpefee, pa3^,epe Ha ce6n xa.MHe, nocne raa- By npaiHHHOM, 3aie#HO ca CTapeiHHHaMa na/i,He Ha KOieHa npefl KOBieroM 3aBeTa , h mojhjih cy ce Bory 30 caMor MpaKa. Tocnofl ca/j o^Kpnie H3paHJBii,HMa y3poK, 36or Kora cy ce jhh1h3h h .eroBe iy ^he iiomo H h, KoiH ce h cacTaiao y TOMe hito ie ie^aH Mei >y h >HMa nocTao Kpa^jBHBau,3aT0 hx HayiH, KaKO fee no koh,kh npoHafen Kpa/^&HBija h uiTa fee c ibhm pa- fthth. Ka^a cy ra npoHaraaH h oh npH3Hao CBoiy KpnBHi;y, Ta- fla Hcyc HaBHH peKHe My: notpsemtz ta tocnoa rako- »e h ^Hecz h nokhuia ero KđivižHieMZ Kecb H3p4HAb h co<Krouiđ Kce ero hm^hi 'e orHe.viz .... h HđMeTđuia Hđ h^mz rpOMđA^ KđMeHIA KeAHKi( H IipeCTd TocriOA U> ApOCTH THtKđ CKoero. n.) y paBHoi MepH CTpamaH ie h OBai Apyrn cayiai y npBa BpeMeHa xpnuifeaHCTBa, Ka^a ie y Bepyiyfen 6 mo cee onture a V F.cbx z cepA^e h Atfuia e ^hho, Ty npaBy CBe3y JBy6aBH Ap3Hyo ie pacKHHyra neKH AHaHHia ca cBoioM aceHOM Cau- o>HpoM. O h aceaefeH crynHTH y ApyiucTBO xpHUifeaHa, npofla CBoie HMaae, h HOBije, Koie ie 3a aera #o 6 ho noaosKH y o- uuiTy Kacy Koia ie 6uaa ko # anocToaa , ho hckh fleo o # h>hx 3aTaiH, a thm ie npecTynno OHy 3anoBefl, Koja 3a6paiByie Kpa- n) Hcyc HaBHH 7, 25 — 26. *
| 0.595655
| 0.218969
|
Pastir
|
1869-05-31
| null | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761906
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761906/$17
|
success
| 0
| |||
860 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК Члан испитног одбора г. Милутин Е. Драгутиновић испитивао је из сриеког језика. Кандидат је добио ова пптања: Деоба језика. Синтетични и аналптички језици. — Напредовање анализе у српском језику. — Употреба датива. -— Исказивање лрошлости у српском језику. Члан иепитног одбора г. Милутин Е. Драгутиновић испитивао је из историје ерпског народа. Кандидат је добио ова питања: Поглед на осни- вање и напредовање немањићске државе. Према оцени испитивача и осталих чланова испитног одбора, испитни је одбор, усвојивши њихов суд, одлучио: да је кандидат положио усмени испит из стручних предмета. Испит је трајао од 4—7 часова по подне. Практични исиит који, је држан 11 Фебруара 1908 год., кандидатје полагао у Првој Београдској Гимназији. Били су присутни сви чланови испитног одбора. Практично предавање кандидат је држао из Француског језика у У раз. Прве Београдске Гпмназије, којом је приликом предавао о теми: о саставу и уаотреби времена, иростих и сложених, којима се казује ирошлост у француском језику. Исаитни одбор, усвојивШи суд г.г. Богдана Поповића, др. Јована Скерлића, Јована Миодраговића и осталих чланова одбора, одлучио је: да је кандидат положио практични испит. Испит је трајао од 10 —10 3 / 4 часова пре подне. Оценивти целокупни успех, који је кандидат показао у свима дело- вима стручног испита, испитни је одбор једногласно одлучио: да је кан- дидат положио проФесорски испит, из пријављене групе предмета одликујуКи се иоузданом сиремом у свима деловима како стручног тако и оиштег иеиита. Божидар Валовић, супленат српске гимназије у Солуну, пријавио се да нолаже проФесорски испит по други пут из групе предмета: зоологија и ботаника са основима минералогије и геогра®ије као главни, а уз то хемија као споредни нредмет и Француски јазик (чл. 116 тач. зак. о средњим школама). У испитном одбору билц су: председник др. Светолик Радовановић, који је испитивао из геологије; чланови: г. др. Живојин Ђорђевић (за зоологију) г. Живојин Јуришић (за ботанику), г. Миливоје Симић (за школско законодавство и администрацију), г. др. Светолик Стевановић (за хемију и минералогију), г. др. Миливоје Јовановић (за психологију, логику, педагогику и методику), г. Милутин Драгутиновић (за српски језик с књижевношћу и историју српског народа) и г. Владислав Вулићевић (за Француски језик). Као домаћи састав кандидат је поднео обрађену тему: Систематски иреглед риба солунског, светогорског и касандријског залива". Домаћи рад кандидатов прегледали и оценили г.г. др. Живојин Ђор- ђевић и Живојин Јуришић. Испитни је одбор, усвојивпш њихов суд, одлучио:
| 0.638157
| 0.180701
|
Prosvetni glasnik
|
1910-09-01
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757803
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093757803/$82
|
success
| 0
| |||
— 1918 — вановића, Тихомнра Ђ. Стевановића, Вукашина А. Андрејића, Ђорђа С. Медаковића, Радована М. Ђорђевнћа, Драгутина Т. Денића, Ранка Ј. Живковића, Димитрија А. Живковића, Милана Г. Богдановића и Луку Л. Рајчевића. "У коњици: у чин поручника, потпоручнике: Свети- слава Ј. Ранковића и Данила Л. Обрадовића. У артилерији: у чин поручника, потпоручнике: Сретена А. Средојевића, Радоја М. Милојковића, Ђорђа М. Милића, Михаила Д. Јовановића, Драгу- тина С. Гроздановића, Велизара М. Петковића, Андреју В. Цакића, Милорада Н. Јаковљевића, Митра М. Вукићевића, Светозара Ј. Станисав- љевића, Здравка М. Живковића, Љубомира Ж. Станковића, Драгишу Г. Радовановића, Душана Т. Стевановића, Витомира Р. Јовановића, Јо- вана М. Јанковића, Марка Р. Прељевића и Жарка Р. Поповића. У инжињерији: у чин поручника, потпоручнике: Танасија М. Добрића и Драгољуба С. Живковића. У санитетекој струци: за контрактуалног лекара II класе, кон- трактуалне лекаре III класе: Др. Томаса Конст. Пиладеса, Др. Мордуха Новогродског и Др. Александра С. Џнритпса. У жандармерији: у чин поручника, потпоручника Радивоја Д. Јанковића. Наш Министар Војни некаизврши овај указ. ФАОБр. 44571. 1. септембра 1918. Солун. АЛЕКСАНДАР с. р. Министар Војни, Ђенерал, Мих. Рашић, с. р. У ИМЕ ЊЕГОВОГА ВЕЛИЧАНСТВА ПЕТРА I 110 МИЛОСТИ БОЖЈОЈ И ВОЉИ НАРОДНОЈ Краља Србије ми АЛЕКСАНДАР КАСЛЕДНИК ПРЕСТОЛА На предлог Нашега Мииистра Војнога, на основи члана 19. Закона о устројству војске, а за заслуге стечене у рату 19Кдине — на Солунском фронту, — производљ, У пешадији: у чин поручника, потпоручнике : МилорЦк М. Лазаревића, Блажа Р. Вукотића, Цветка\ М. Андрејића, Милутина В. Ковачевића и Саву Љ. Пашајлића. Наш Министар Војни нека изврши овај указ^ ФАОБр. 44572. 1. септембра 1918. Солун. АЛЕКСАНДАР с. р Министар Војни, Ђенерал, Мих. Рашић, с. ]). У ИМЕ В>ЕГОВОГА ВЕЛИЧАНСТВА ПЕТРА I ИО МНЛОСТП БОЖЈОЈ II ВОЉИ НАРОДНОЈ Краља Србије ми АЛЕКСАНДАР НАСЛЕДНИК ПРЕСТОЛА На предлог Нашега Министра Војнога, на основи члана 19. Закона о устројству војске- а за заслуге стечене у рату 1916. године — на Солунском фронту, <-— производимо : У пешадији: у чин резервног капетана I класе, резервке капетане II класе : Мину Р. Дебељаковића и Игњата Б. Стефановића; у чин резервног поручника, резервне пот- поручнике : Љубишу Љ. Окетића и Констап- тина С. Јоксимовића. У. коњици: у чин резервног капетана I класе, резер- вног капетана II класе Драгомира Ј. Илића. У артилерији: у чин резервног поручника, резервног пот- поручника Драгољуба /. Јеремића. ' к>- У инжињерији: у чин резервног капетана I класе, резерв- ног капетана II класе Здравка Р. Васковића..
| 0.69194
| 0.178651
|
Službeni vojni list
|
1918-09-22
|
[
"sr"
] | false
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256383
|
https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256383/$12
|
success
| 0
|
End of preview. Expand
in Data Studio
Europeana Newspapers Sample Dataset
Dataset Description
This is a curated sample from the Europeana newspapers dataset, prepared for Vision-Language Model (VLM) experiments, particularly for testing structured metadata extraction from historical newspaper pages.
Dataset Sources
- Original Dataset: biglam/europeana_newspapers
- Source: Europeana digital library
- License: See original dataset
Dataset Structure
Each sample contains a newspaper page image downloaded via IIIF along with associated metadata.
Data Fields
image: The newspaper page image (PIL Image)date: Publication date (ground truth for extraction tasks)title: Newspaper titleissue: Issue numberiiif_url: Original IIIF image URLtext: OCR text contentmean_ocr: OCR quality score (0-1)language: Document languageissue_uri: Unique identifierdownload_status: Status of image downloaddownload_retries: Number of retry attempts needed
Use Cases
This dataset is ideal for:
- Testing VLM metadata extraction capabilities
- Training models with GRPO for structured information extraction
- Evaluating OCR and document understanding models
- Benchmarking on historical newspaper understanding
Example Usage
from datasets import load_dataset
# Load the dataset
dataset = load_dataset("your-username/europeana-newspapers-sample")
# Access a sample
sample = dataset['train'][0]
image = sample['image'] # PIL Image
date = sample['date'] # Ground truth date
title = sample['title'] # Ground truth title
Processing Notes
- Images were downloaded using IIIF protocol with automatic fallback to lower resolutions
- Failed downloads were excluded from the final dataset
- All images are converted to RGB format
- Dataset was created using async downloading for efficiency
Citation
If you use this dataset, please cite the original Europeana newspapers dataset:
@dataset{europeana_newspapers,
title={Europeana Newspapers Dataset},
author={BigLAM},
year={2024},
publisher={Hugging Face}
}
- Downloads last month
- 30